Subotica – Vanredno stanje, uz potrebu svođenja fizičkih kontakata, čak i uz bezbednu udaljenost, na minimum, potpuno su izmenila svakodnevni život. Veliki deo životnih rutina preselio se u virtuelni svet, a nova pravila ponašanja slomila su čak i službe sklone nepotrebnom administriranju.
Gotovo sva komunalna preduzeća u gradu, od „Suboticagasa”, „Subotičke toplane”, „Vodovoda i kanalizacije” do „Parkinga” pozvali su svoje korisnike da im se obrate ili na dežurne telefone ili na elektronske adrese. Šalteri „Toplane” ne rade, ali se svi podnesci, dokumenti ili dopisi mogu poslati elektronskom poštom. Vodovod je zamolio korisnike da sami očitaju stanje svojih vodomera i da te podatke pošalju preduzeću koje inače na svom sajtu već dugo ima obrazac za samočitače.
Upis dece u vrtić planira se preko e-uprave, a za decu koja su već u vrtiću ne moraju se podnositi nova dokumenta.
Nije doduše, prelazak na digitalizaciju u svim oblastima jednako uspešan. Taksisti kojima su istekle registracije danima ne uspevaju da dobiju registracione nalepnice, jer sistem AMSS-a nije uspevao da ih odštampa. To je napravilo problema privatnim prevoznicima koji su produžili registraciju vozila uz kompletnu dokumentaciju, ali nisu imali nalepnicu da to i dokažu.
Ustanove kulture su zatvorile vrata za posetioce, ali su nastavili da neguju kontakte sa publikom. Savremena galerija mart je posvetila ženama stvaraocima, pa na internet nalogu svaki dan postavljaju rad neke od umetnica iz njihove zbirke. Narodno pozorište je otvorilo svoj jutjub kanal i počelo sa emitovanjem predstava i drama na srpskom i na mađarskom jeziku. Gerontološki centar je još pre početka vanrednog stanja zatvorio i svoje klubove, a kako su svi stariji sada u kućama, na svom sajtu na društvenim mrežama, kao i preko lokalnih medija puštaju video-materijale sa svojih radionica, tako da kod kuće mogu da rade jogu, uče engleski ili su deo muzičke radionice. Odvojenost od svojih mlađih članova porodice možda je najkreativnije iskoristila Ana Prčić, dugogodišnji novinar i javni radnik u penziji. Telefonom snima kratke predstave koje izmišlja na licu mesta, snimak šalje sinu koji to postavlja na televizijski ekran Aninim unucima. Tako deci više ne nedostaje pozorište, a i sa bakom imaju bar virtuelnu komunikaciju.
„Potpuno sam se unela u to”, kaže Ana. Mnogo krojačica i žena koje umeju da šiju postavile su na društvene mreže i svoju spremnost da sašiju zaštitne maske i poklanjaju ih.
„Prijatno sam iznenađena sposobnošću mnogih da se brzo prebace na novi način funkcionisanja”, kaže za „Politiku” Branislava Gajić Stanojević, suvlasnica firme „Infostud”, lidera u digitalnoj oblasti.
„Nužda je čudo i pokazuje nam koliko možemo samo kada hoćemo. Mislim da će za obrazovni sistem ovo dugoročno biti jako dobro, jer će pogurati digitalizaciju brže i efikasnije nego bilo koja standardna reforma.” Gajić Stanojević kaže da nije neobično što je njihova firma prešla na rad od kuće, ali smatra da će ovaj period promeniti i viđenje drugih.
„Ovo iskustvo digitalizacije i rad od kuće je zapravo velika šansa za nas da se dodatno modernizujemo kao društvo i postanemo fleksibiliniji, i to je škola koja će nam ostati za kasnije”, zaključuje sagovornica Politike.
