Zlatne cigle “29. Novembra”

Prvi čovek gradskog komiteta Saveza komunista došao je u „29. Novembar“ da prisustvuje sastanku na kome je on držao glavnu reč. Kao u vreme prve petoljetke, drugovima je saopštio šta moramo i možemo: MILION gotovih jela na dan!

Tih godina subotička industrija mesa i konzervi jeste bila najveća u zemlji i pionir u proizvodnji sterilnih trajnih gotovih jela, međutim, takvu produkciju niko u celoj Evropi nije imao. Izvesna fabrika u Škotskoj postizala je brojku od 350 000 i ona je važila za rekordera. Subotičani su dnevno proizvodili 80 – 90 000 jela spakovanih u alu-foliju poput zlatne cigle, da bi stigli do istorijskog maksimuma od 125 000 komada radeći u tri smene i subotom. Sve to nije bilo ni blizu traženog miliona.

Takav obim proizvodnje zahtevao bi dnevni ulazak 30-40 vagona  raznih žitarica, povrća, pomoćnih materijala… Izvor mesne komponente bi se morao obezbediti klanjem  2 500 svinja na dan i barem 100 goveda. Istovremeno svaki dan bi fabriku napustila lokomotiva sa 40 vagona finalnih proizvoda.

Generalni direktor i rukovodstvo preduzeća

Rukovodilac sektora za razvoj, na sastanku je pokušao da dovede ambicije u realne okvire, predlažući etapno ostvarenje cilja, i da se možda tako u budućnosti dostigne cifra sa šest nula…

„Ko je ovaj? Šta on to priča?“ – pitao je partijski funkcioner i okrenuo se generalnom direktoru očekujući podršku. S druge strane isto je učinio i kolega koji je, kao i svi, znao da se od njih traži nemoguće.

Generalni je mudro ćutao. Niti je branio kolegu, niti je išta obećavao važnom gostu koji je insistirao: “Ni manje ni više nego milion komada dnevno”.

Veze politike i privrede su u to vreme bile tesne. Važne odluke su se često donosile uz saglasnost gradskog partijskog rukovodstva. Nekako tih dana, Rumuniju i Sovjetski Savez pogodile su velike poplave, zbog čega su potrebe za konzerviranim toplim obrocima naglo porasle. Drugim rečima, potražnja je bila neograničena, pa su oči uprte u našeg najuspešnijeg proizvođača. Ako su i mogli da obećaju udarnički rad kao nekad, tolike količine mesa i povrća niko nije mogao da nabavi na dnevnom nivou, što je vremenom postalo jasno i najambicioznijima.

Продуктов „29 Hоябрь“

Ipak, moralo je da se krene u razrađivanje plana koji je jednoglasno usvojen na tom sastanku sa funkcionerom iz komiteta. Formirane su razne grupe koje su pravile procene koliko bi trebalo radnika, novih odeljenja u školama za kvalifikovane radnike, koliko svinja, novih pogona…

Titovo pismo

Priča o gotovim jelima ima veze sa jednim Titovim pismom. Danas je gotovo zaboravljeno da je radna nedelja nekada trajala šest dana. Dakle, subota je bila radni dan. Nakon Titove preporuke, radna nedelja je svedena najpre na 48, a potom na 42 sata sedmično. To je značilo pet osmočasovnih radnih dana nedeljno i jedna radna subota mesečno.

Тito i Jovanka u poseti „29. Novembru“, 1960. godine

Osim slobodne subote, radnici u Jugoslaviji tada su dobili pravo na regres i topli obrok. Velika preduzeća mogla su sebi da priušte kuhinje, međutim, onim manjima savršeno su odgovarala gotova jela. U skladu sa svojim imenom, subotički „29. Novembar“ ponudio im je 29 različitih obroka u višeslojnoj aluminijumskoj ambalaži. Oni koji pamte to vreme, bez dileme tvrde da su to bila najbolja gotova jela u ponudi.

Krakovski

Nije lako pogoditi svačiji ukus, a naročito recepturu za ukusno jelo u masovnoj proizvodnji. Posebna priča je izvoz. Druge zemlje i kulture imaju svoje ukuse i prohteve, ponekad sasvim udaljene od naših. Kada su se na Bliskom istoku zainteresovali za čuvena gotova jela, sasvim očekivan je bio zahtev da meso ne bude svinjsko, nego goveđe. Pored toga, tražili su da prilikom proizvodnje ne dolazi u dodir sa svinjetinom. Klijentima je obećano da će jedan dan u nedelji proizvodnja biti samo za njih, međutim, to ih nije ubedilo.  Tada je napravljen plan da se cela jedna linija premesti u Prizren, gde se svakako proizvodilo isključivo od govedine i ovčetine.

Veći problem predstavljao je recept. Na Istoku se koriste sasvim drugi začini. Prva ideja, da se pošalje tehnolog u inostranstvo, koji bi na licu mesta proučavao tradicionalnu kuhinju bliskoistočnih zemalja, činila se komplikovano.

Preko diplomatskih veza, Subotičani su dobili kuvara jedne ambasade u Beogradu. On i čuveni subotički kuvar Stevan Krakovski, tri dana su radili na 7-8 recepata za to posebno tržište. Jagnjetina i goveđe meso oblikovani su kao ćufte, kobasice su bile od ovčijeg i goveđeg mesa, zatim razni sosevi od pasulja, pirinča, patlidžana i sočiva. Začini su bili: biber, beli luk, nana, origano…

Nestanak Novembra

Iako je Dan Republike opstao kao državni praznik do 2002. godine, početkom devedesetih se ljudima u subotičkoj industriji mesnih prerađevina činilo da im je naziv preduzeća suviše staromodan. Rebrendiranje je povereno marketinškoj  agenciji Saatchi & Saatchi. Nakon tri meseca, Subotičani su pozvani na prezentaciju novog imena i logotipa. Ono što su dobili, bilo je mišljenje da što manje treba odstupati od prepoznatljivog imena i znaka. U svetu već postoji 5-6 velikih kompanija čije se ime sastoji samo od broja, što znači da je „29“ sasvim u redu. Pomalo zbunjeni, možda očekujući nešto drugo, naši ljudi su prihvatili predlog, kad su ga već dobro platili.

Lansky