Zločin kakav Subotica nije upamtila

Da li se ubica rađa ili se to postaje? Dok nauka o tome iznosi različite teorije, svako od nas je sa sobom odavno zaključio šta je spreman da učini po tom pitanju. Na sreću, većina nema ubilački nagon, šta više, sigurni smo da bi u nekom takvom slučaju snosili teške psihičke posledice. One druge, od takvih nakana odvraća strah od sankcija. Zato ih je teško prepoznati.

Ako je koristoljublje najpodmukliji motiv za oduzimanje nečijeg života, ubistva zbog svađe, osvete, ili iz strasti, uglavnom su rezultat stanja ljudskog uma koje se ne može nazvati racionalnim.

Za društvo su najstrašnija ubistva ona kojima ne može da se prepozna pravi motiv.

Korzo, preko puta hotela „Nacional“

Jedan takav događaj uznemirio je subotičku javnost 1932. godine. Istoričar Stevan Mačković na svom blogu (Lokalna istorija) podsetio je na ovu staru vest koju je prenela štampa cele Jugoslavije, a isto tako i susednih zemalja.

Fatalna privlačnost

Mici Waberen bila je udata za kapetana Teodora (Todora) Petrasa. Osim što je bila kćerka generala, za rođenu Bečlijku Mici kažu da je bila prava lepotica. Njen suprug je nakon penzionisanja u vojsci, angažovan da bude zastupnik firme Standard Oil Company, i ništa nije bilo na putu sreći Teodoru i Mici.

Sve dok Mici nije srela dr Imrea Sekelja, subotičkog specijalistu za ženske bolesti i akušerstvo. Bečki student, sin subotičkog rabina, takođe je pripadao visokom društvu. Između njih dvoje je nastala iskra koja će izazvati požar. Teodor nije mogao da podnese da se njegova supruga viđa sa drugim. Nije prvi put da se ljubavna afera završava na tragičan način. Ustrelio je Mici svojim pištoljem, koji je potom stavio na svoju slepoočnicu i opalio.

Tu bi bio kraj ove ljubavne drame, da je Teodor obavio posao kako je namerio. Međutim, njegova supruga Mici je preživela ranjavanje. Teodor je proterao metak i kroz svoju glavu ali to je bilo dovoljno samo da mu oduzme čulo vida. Ostao je živ ali slep i bez svoje zakonite žene koja se brzo oporavila i otišla dr Sekelju. Osim toga, nije više mogao da radi, tako da je živeo od doznaka koje su stizale sa nepoznate adrese. Kasnije se saznalo da mu je 1 500 dinara svagog meseca slao čovek koji mu je preoteo voljenu Mici – doktor Sekelj.

Naš svet bi rekao “hrani kera da te ujede”, međutim, plemeniti Subotičanin je izgleda osećao izvesnu obavezu prema slepom kapetanu na čiju je sudbinu nenamerno uticao.

Za to vreme Teodor je u ovu čudnu priču uveo i četvrtu osobu – Miru Möhlwald. Bila je to njegova rođaka koja je došla iz Osijeka da bi ga negovala i pomagala mu.

Jedna privatna lekarska ordinacija kod Velike crkve, 1930. godine

Slepi čovek, nekada oficir i zastupnik strane firme, ostao je bez svega zato što se poveo svojim besom i ljubomorom. Sada živi od pomoći svog dušmanina i nege svoje rođake. Klica zla nije zatrta već je nastavila da raste i traži način da procveta.

Šta se dešavalo između slepca i njegove negovateljice, to niko ne može da objasni. Kako je uspeo da ostvari demonski uticaj na mladu ženu, u tolikoj meri da je Mira (Myrta) postala puki instrument uma pomračenog od mržnje? Ono što mi znamo to su suve činjenice koje je prenela ondašnja štampa. Pravi horor ostao je između četiri zida gde su živeli Teodor i negovateljica Mira.

Poslednji čin

Kada je osvanuo utorak 13. mart 1932. godine, Teodor i Mira bili su u sobi br 31 hotela Nacional na subotičkom korzou. Odatle se mlada negovateljica uputila u ordinaciju dr Sekelja. Lekar ju je primio, a kada se okrenuo Mira je izvadila revolver i pucala.

Čovek koji je uveo modernu ginekologiju i akušerstvo sa hospitalizacijom porodilja u Subotici, dr Imre Sekelj, pao je mrtav.

Mira je izvršila zločin za račun drugog čoveka i tu nije bio kraj. Vratila se u hotelsku sobu gde je čekao slepi Teodor da dovrše dijabolični plan. Žena ubica je napisala oproštajno pismo u kom je izjavila da sa ovog sveta odlazi svojom voljom, nakon čega su oboje popili otrov i usnuli večni san.

Mrtvi Todor i Mira 

Ako Teodor više nije imao razloga za život, to se ne može reći za njegovu rođaku Miru. Život je bio pred njom, ali se odlučila da ga stavi u službu bezumne osvete jednog ostavljenog muža. Da li neko može biti toliko sugestivan da za najobičniji zločin regrutuje osobu koja nema nikakve veze sa njegovim problemima, i da je ubedi da nakon toga zajedno uzmu otrov?

Odgovor su odneli u grob. Troje ljudi bilo je mrtvo, jedino je četvrta osoba pretekla. Gospođa Mici, čije neverstvo je pokrenulo koloplet zločina, pojavila se na sahrani dr Sekelja, u društvu brata. Dva dana kasnije, na senćanskom groblju je pokopana Mira (Myrta) Waberen, uz prisustvo brojnog ljubopitljivog sveta.

Lansky