Dok se u Subotici poslednjih godina često govori o „ogromnim ulaganjima u putnu infrastrukturu“, konkretni primeri sa terena pokazuju da prioriteti nisu uvek zasnovani na stvarnim potrebama građana, već na odlukama donetim bez javne rasprave i bez elementarne analize saobraćaja.
Dva susedna primera – Zorkina ulica i Balzakova ulica – u MZ „Zorka“ najbolje ilustruju ovaj problem.
Šta kaže struka: sabirna i stambena ulica nisu isto.
Prema nemačkim smernicama RASt 06 (Richtlinien für die Anlage von Stadtstraßen), koje predstavljaju jedan od najčešće korišćenih evropskih referentnih okvira za projektovanje gradskih ulica, postoji jasna razlika između:
- sabirne ulice (collector road) – koja povezuje stambene zone sa glavnim pravcima i kroz koju može prolaziti i teretni saobraćaj, minimalne širine 6 m;
- i stambene ulice (residential street) – čija je osnovna uloga lokalni pristup, sa niskim brzinama i bez tranzita, minimalne širine 5 m.
Ključna stvar kod RASt 06 nije „lep asfalt“, već usklađenost funkcije ulice, širine kolovoza i realnog saobraćajnog opterećenja.
Slika 1. Preporučene minimalne širine ulica prema nemačkim smernicama RASt 06
Realno stanje na terenu:
- Zorkina ulica – sabirna ulica
- uži deo: 3,4 m, dužina 1,0 km;
- širi deo: 4,2 m, dužina 0,65 km;
- meren protok (van špica): 228 vozila/sat (automobili + kamioni).
Čak i van špica, ovo je saobraćajno opterećenje koje nedvosmisleno potvrđuje sabirnu funkciju ulice. U špicu, konzervativna procena (faktor 1,4–1,6) dovodi protok na 320–365 vozila na sat.
I sve to prolazi ulicom koja je:
- u užem delu praktično jednokolosečna;
- oštećena celom dužinom;
- nedovoljna za bezbedno mimoilaženje;
- posebno problematična za susrete sa teretnim vozilima;
- bez adekvatnog prostora za pešake i bicikliste.
Po evropskim standardima, ovo nije sabirna ulica – ovo je usko grlo.
Slika 2. Širine užeg i šireg dela Zorkine ulice
Slika 3. Oštećenja Zorkine ulice
Slika 4. Deo svakodnevice Zorkine ulice
- Balzakova ulica – stambena ulica
- uži/novi deo: 4,2 m, dužina 1,1 km;
- širi/stari deo: 5,1 m, dužina 0,9 km;
- meren protok (van špica): 44 vozila/sat.
Čak i u špicu, procenjeni protok od 60–70 vozila/sat ostaje u domenu mirnog lokalnog saobraćaja, tipičnog za stambene ulice.
Po svim relevantnim kriterijumima:
- Balzakova je funkcionalno stambena ulica;
- saobraćajno neuporedivo manje opterećena od Zorkine;
- ali je u pojedinim delovima šira od Zorkine ulice.
Slika 5. Širine užeg i šireg dela Balzakove ulice
Apsurd prioriteta: gde je logika?
Dobijamo situaciju u kojoj stambena Balzakova ulica sa 5–6 puta manjim protokom dobija novi deo i uređenje, dok sabirna Zorkina ulica koja nosi realan teret lokalnog saobraćaja i kamiona ostaje netaknuta sa svim svojim oštećenjima. To nije urbanistička odluka. To je odluka bez analize.
Još problematičnije je što građani MZ „Zorka“ nikada nisu pitani šta im je prioritet. Nema javne rasprave, nema konsultacija, nema obrazloženja zašto je jedna ulica „došla na red“, a druga nije.
Javno obećanje koje je zaboravljeno
Posebnu težinu celoj priči daje činjenica da je gradonačelnik Subotice Stevan Bakić još 2022. godine javno najavio proširenje Zorkine ulice, u okviru „ogromnih ulaganja u putnu infrastrukturu grada“.
Ta najava je ostala – najava. Proširenje se nije dogodilo. Objašnjenje nije ponuđeno.
Zaključak
Zorkina ulica danas nosi saobraćaj koji po svim stručnim i evropskim kriterijumima prevazilazi njene fizičke mogućnosti. Balzakova, sa višestruko manjim opterećenjem, dobija novu infrastrukturu.
Građani MZ „Zorka“ imaju pravo da pitaju: ko određuje prioritete, na osnovu čega i zašto bez njih? I još važnije: kada će obećanje o proširenju Zorkine prestati da bude samo arhivska izjava?
dr Nikola Ilanković
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Najzad da neko strucan pomene Zorkinu ulicu.
Biciklisti i drugi dvotočkaši ovu ulicu treba apsolutno da zaobilaze i da obavezno koriste Sutjesku kao alternativu, bez obzira što je duže. Uzak kolovoz, okrnjene ivice, kamenje koje pršti, ogromne rupe uz asfalt zbog kojih je nemoguće sići sa puta i povrh svega kamioni sa prikolicama obližnje fabrike proizvoda od polistirena.
Proširenje i novi asfalt? Teško. Spominje se i neka izgradnja/rekonstrukcija vodovoda i kanalizacije nakon čega bi se tek pravio nov kolovoz a između upada i pomeranje (i zamena) mnogih bandera.
Ako uzmemo u obzir jedan sličan zahvat tj. Lošinjsku ulicu, velika je verovatnoća da bi nov kolovoz ostao uzak a rupe uz njega još veće. Nije cinizam već činjenica.
I jedna teorija zavere, moguće je da sve koči pomenuta fabrika jer joj je Zorkina najkraći pristupni pravac pa bi zatvaranjem ulice imali veće troškove.
Šta reći za obične ulice kada su nam i glavni putevi užasni, Bikovački put je na pojedinim delovima širok manje od 4 metra, a inače to je put povezuje Suboticu (tamo neku malu varošicu) sa Kanjižom i Sentom…
Iako ste u pravu potpuno ja bih ipak opravdao asfaltiranje Balzakove ulice činjenicom da sada ulice11. 10. 9. I 8. Nova imaju olakšan pristup svojim kućama. Pa i tamo žive ljudi!
A odgovorni što obećaše asfaltiranje i proširenje Zorkine neka daju odgovor na još jednu izrečenu neistinu.
I još nešto da li znate gde je najbliži bankomat stanovnicima pometog dela Balzakove koji je sada dobio asfalt? Da ne pričamo da nema kanalizacije, vodovod je tek sad krenuo da se postavlja, optika? Misaona imenica, neki veći market? Nema.
XXI vek, već 25 godina prošlo od njega a mi polemišemo da li treba ulica da bude asfaltirana.
Na kraju, ako se Balzakova spoji asfaltom sa Kelebijom, ulicom 4. jula bila bi to lepa opcija za vožnju bicikla do granice tik uz šumu. Ona biciklistička staza kroz Suboticu do novog dela na početku Kelebije je idealna za one sa kamenom u bubregu, a bicikl se lomi sve u šesnajst.
Hvala (sajtu i dr Ilankoviću) za stručan pogled na svakodnevne izazove — i prava je šteta što ovakve analize ne dobijamo od gradske vlasti i njihovih službi. Sistematično i proaktivno
U toj naizgled “maloj” nelogičnosti u ulici zapravo se vidi obrazac: odluke bez objašnjenja, posledice po građane, a odgovornost nigde.
Jedan pravnik mi je rekao da svaki pristojan čovek treba imati knjigu „Arhitektonsko projektovanje“ od Nojferta. To je kultura ne samo udžbenik za arhitekkte i gradjevince. Sad se jedim što je imam …
Naš običan, dnevni, život ima previše nelogičnog, nepravednog i sumnjivog, pa ipak se ništa ne menja — kao da je sistem podešen da bes iscrpi, a ne da problem reši. Grade se stambeni objekti se kao da imamo pet industrijskih zona, Svi su u krugu od par kilometara. Pozorište propada neotvoreno, na voz idemo kao uskoci…
Odbijam da poverujem da nema stručnih ljudi u javnim preduzećima; pre će biti da se stručnost guši, a poslušnost nagrađuje, dok se “gradski oci” tj. gracki očusi drže nezamenljivima. Ljudi bez vizije, integriteta i brige prema sugrađanima.
Zar nije najsrpskija i najpatriJJJJotskija vlast tamo kod vas u serbo-rusiji vec 15 godina na kormanu drzave? Kako vam nisu sredili sve ulice i puteve na redovnu sirinu vec, i sa bankinama???