Žujović: Otpremnine koje su pregazili autobusi

Koliko, na političkoj gomili i pojedinačno, vredi gradonačelnikova reč, i kada će on Subotičanima da uputi izvinjenje?

Branko M. Žujović

Profesor Sima Avramović, koji uživa ugled i u svetu diplomatije, u knjizi „Rhetorike techne – veština besedništva i javni nastup” pojam argumentum ad hominem objašnjava kao najomiljenije sredstvo u našem političkom govoru, dobrim delom nasleđenim iz socijalističkog vremena etiketiranja.

“Tada je bilo dovoljno dodeliti nekome atribut reakcionara, revizioniste, neprogresivnog, građanski orijentisanog, pa da se time ne samo dezavuiše svaka dalja reč koju bi taj eventualno izgovorio, nego da zbog takve etikete može očekivati različite posledice. Danas se, neštedimice, političkim protivnicima dele nalepnice da su korumpirani, seksualno nastrani, alkoholičari, narkomani. Skoro ni jedan televizijski duel ne može da prođe bez toga i to ne samo kod nas”, naveo je Avramović.

Stari dobri Milan Vujaklija pojam argumentum ad hominem vidi kao dokaz koji nije strogo logičan, već je udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušalaca, upravo kao dokaz koji nije zasnovan na samoj stvari (činjenicama) već na osobinama ili položaju. Vujaklija nam je ostavio i primer: „Taj predlog nije dobar, jer je predlagač rđav čovek”.

Taman sam se bio naoštrio da opišem politički jad i bedu ovdašnje „opozicije“ koja deluje u primitivnom formatu negativa „vlasti“, kada se, kao heruvim svog svetog trojstva, ponovo ukazao Stevan Bakić i sa govornice naše gradske skupštine, kao da je u rijalitiju, ad hominem opisao žensku osobu sklonu „gomili“, čija politička uverenja zbog toga valjda nisu valjana.

Za razliku od Stevana Bakića, ne znam o kojoj se dami „sklonoj gomili“ radi. Niti to pristojnog čoveka treba da zanima, makar ne u javnom prostoru. Za razliku od pomenute dame, ja ne učestvujem u masovnim protestima, pa se ne može reći pouzdano ni da smo politički istomišljenici.

Ono što pouzdano znam, jeste da je javna stranačka poligamija nemoralnija od bilo čije privatne sklonosti „gomili“. Otuda je gradonačelnik pre trebalo da nam govori o sklonosti učestalom menjanju političkih stranaka i nakotu koji iza te vrste javne poligamije ostaje na teret društvu.

Očekivao sam da će Stevan Bakić prošlog četvrtka Subotičanima uputiti izvinjenje zbog katastrofalno planirane isplate otpremnima u Subtica-transu, umesto što nas je skandalizovao tvrdnjom da poseduje arhivu podataka o svojim sugrađanima, što svakako treba povezati sa njegovim izjavama o tome da su „oni“ pratili učesnike jednog od prethodnih protesta.

Ukratko, apropo Subotica-transa postoje dve mogućnosti. Ili se subotički autobusi upravo daju u bescenje, ili u Subotica-transu nisu umeli da isplaniraju program isplate otpremnina. U oba slučaja u vodu padaju najave o štednji koje smo u Gradskoj kući mogli da slušamo.

I u jednom i u drugom slučaju, Subotičani zaslužuju izvinjenje, jer je Subotica-trans, svakako ne u interesu grada i Subotičana, likvidirala lokalna politička ekipa koja se, pojedinačno i na gomili, lepo sa partnerima slaže više od jedne decenije.

Do duše, Subotičani zaslužuju i izvinjenje zbog kockarnica koje su za Bakićevog vakta otvorene tik do škola, zbog afere „Starter“ koju ne treba zaboraviti kao modus operandi delovanja partitokratije u javnim preduzećima, zbog neobjašnjenog iščeznuća palićkih lavića, skandala u Gerontološkom centru, imenovanja direktora škole protiv kog je u tom trenutku vođen krivični postupak i koji je na kraju pravosnažno osuđen, zbog gradskih fasada koje su uprkos obećanjima ostale neuređene, zbog neotvorenog pozorišta, uništavanja apoteka i gradskog prevoznika sa političkim predumišljajem, zbog ćutanja ustanova kada su posredi pitanja u vezi sa poslovanjem akva-parka i još mnogo čega.

Bakić veruje da će svoj „učinak“ na mestu gradonačelnika, zajedno sa svojim najbližim saradnicima, zabašuriti u velikim državnim projektima koji su izvan njegove nadležnosti i tu dolazimo do suštine njegovog političkog položaja na kraju ideološke redaljke SPS – DSS – SNS, juče sa DS, danas sa SVM-om.

Sušina Bakićevog političkog položaja je činjenica da je on postao balast predsedniku države koji makar formalno, ali ipak pokušava da načini otklon od ljudi Bakićevog profila. Otuda potiče sva nervoza i pojačani prostakluk u Bakićevim javnim istupima kojima, iz vlastite nepromišljenosti ili ciljano – u šta mnogi u gradu veruju imajući u vidu nikada usahle veze ekipe Bakić – Laban sa „žutima“, raspiruje protest u Subotici, glumeći lojalistu otprilike onako kako je lojalistu glumio Voji Koštunici.

Nije, dakle, pitanje hoće li neimenovana nestašna dama u privatna četiri zida nastaviti da se zabavlja na „gomili“, već hoće li Stevan Bakić Subotičanima, konačno, uputiti izvinjenje zbog onoga što je govorio i radio, odnosno zbog onoga što govori i nastavlja da radi, a što više dolikuje rijaliti programu, nego gradonačelniku.

Zujovic.com