Žujović petkom: Tramp u ulici Braće Radić

Ni vlast ni opozicija, nažalost, programski ništa ne nude Subotičanima

Branko M. Žujović

Američka duboka država protiv Donalda Trampa povela je 91 krivični postupak, u rasponu od poslovnih prevara, falsifikovanja i zloupotreba povezanih sa seksualnim aferama, do uklanjanja dokumentacije, zadržavanja informacija i navodne izborne krađe.

Pravo je čudo kako kompromitujući detalji, bili verodostojni ili ne, naglo isplivaju uoči izbora, kada se pokaže da predsednički kandidat, koji bi da menja američki sistem spolja i iznutra, trenutno uživa veću popularnost od protivkandidata, naročito u pet od šest američkih saveznih država koje se, zbog složenog izbornog sistema koji obuhvata elektorske glasove, smatraju ključnim (Mičigen, Nevada, Arizona, Pensilvanija, Džordžija i Trampu u ovom trenutku ne baš naklonjeni Viskonsin).

Tramp je, pritom, suočen sa mogućnošću da u više saveznih američkih država, jednostavno, bude uklonjen sa tamošnjih izbornih listi, a uoči predstojećih predsedničkih izbora u SAD platio je nekoliko stotina miliona dolara različitih novčanih kazni.

Kako ovaj uvod ne bi postao trampocentričan, pomenuću, takođe svež, primer nasilnog ukidanja radijske emisije bivšeg gradonačelnika Njujorka, Rudija Đulijanija, sa radio-stanice “WABC”, po direktnom nalogu njenog vlasnika, milijardera Džona Kacimatidisa.

Đulijani je u svojoj emisiji hteo da govori o navodnim prevarama na predsedničkim izborima 2020. godine, što se Kacimatidisu nimalo nije dopalo.

Da stvar bude zanimljivija, Đulijani je krivično gonjen u Džordžiji i Arizoni zbog zalaganja da rezultati predsedničkih izbora 2020. godine budu poništeni. Sud u Džordžiji je pronašao dve osobe povezane sa izborima 2020. godine, za koje je utvrdio da im Đulijani, zbog navodne klevete, duguje 148 miliona dolara.

Sjedinjene Američke Države obezbeđuju manje-više pristojne predizborne uslove, sve dok se politička utakmica vodi u zadatom interesnom i vrednosnom okviru njihove u suštini plutokratske elite, koja nije uvek vidljiva na institucionalnom radaru.

Taj okvir značajno je promenjen tokom devedesetih godina prošlog veka, pa za ovde pomenutog Trampa, koji SAD, uslovno rečeno, želi da vrati na fabrička podešavanja, ne važe baš isti predizborni uslovi kao za podobne učesnike predsedničke izborne trke.

Kada su Trampove pristalice organizovale proteste ispred zgrade Kongresa, zbog navodne izborne krađe, te demonstracije su proglašene za napad na ovu državnu instituciju.

Si-En-En tada nije uživo prenosio izjave demonstranta i javnih ličnosti koje su pozivale građane na protest.

Gašenjem njegovih profila zbog protesta na Kapitol hilu, Tramp je odstranjen sa društvenih mreža koje su mu ranije omogućile da trijumfuje na predsedničkim izborima.

Tramp je, ne zaboravimo to, prvi mandat u Beloj kući osvojio zahvaljujući upornom plasiranju svog programa na “Tviteru”, a ne u “mejnstrim” medijima koji mu nikada nisu bili naklonjeni.

Duboka država u SAD, naprosto, više nije želela da ponovi grešku i ostavi Trampu mogućnost da se građanima uopšte obraća posredstvom „Tvitera“.

To se na kraju pokazalo kao Pirova pobeda duboke države.

„Tviter“ je u međuvremenu promenio vlasnika i postao mreža „Iks“, a Tramp je, četiri godine kasnije, ponovo favorit za ulazak u Belu kuću.

Trampov i Đulijanijev primer ubedljivo svedoči da nigde na svetu, pa ni u zemlji koja tvrdi da je dom moderne demokratije, nažalost, ne postoji vesela politička Dembelija u kojoj vlada zagarantovano večno proleće u nadmetanju za političku moć.

To je činjenica koja ne pravda loše izborne uslove bilo gde, pa ni u Srbiji, ali je činjenica.

Besmisleno je u 21. veku, stoleću brojnih društvenih mreža, kukati kako nemate pristup glasačima, jer vas ignorišu klasični mediji odani onoj drugoj strani, naročito ako ste te iste medije u lokalnim sredinama sami stvorili, a vaši naslednici na vlasti vam samo pokazali dokle daleko servilnost tih medija može da ode.

Za razliku od opozicije u Subotici, Tramp je neprekidno i uporno saopštavao detalje svog živopisnog, često urnebesnog programa, i jasno Amerikancima poručivao šta želi konkretno da uradi.

Tu dolazimo do suštine.

Približavamo se još jednim lokalnim izborima, čiji su zajednički imenitelji izostanak političkih programa i stoga bilo kakve vizije razvoja Subotice, emocionalno i kulturošloški motivisano opredeljivanje protiv “druge strane” i na nacionalnom nivou dominantno prepucavanje u vezi sa izbornim uslovima nametnutim i razvlačenim kao centralna tema samih izbora, što je, na prvi pogled paradoksalno, zapravo išlo u korist vlastima.

Niko više ne govori šta će tačno uraditi sutra, šta prekosutra, šta za godinu, a šta za četiri godine svog pretpostavljenog mandata, ni ko će sve to sprovesti, iako je zapravo to u Subotici ključna stvar.

Ukoliko na trenutak zanemarimo velike državne i međunarodne projekte, koji su silom geografskih prilika uticali na urbanu konfiguraciju Subotice, lokalna vlast ima slabo čime da se pohvali kada je programska vizija razvoja grada posredi, osim ukoliko haotiku investitorskog urbanizma ne proglasimo za značajan domet upravljanja gradom.

Govorilo se stihijski tokom protekle četiri godine o rekonstrukciji bolnice za koju se tvrdilo da će biti “mini klinički centar”, o obnovi fasada u centru grada, o Prvoj kasarni, o Domu zdravlja u naselju Prozivka, o kompletnoj obnovi “flote” (čuj, flote!) Subotica-transa, pa o privatno-javnom partnerstvu u subotičkom javnom prevozu, da bi Subotica-trans kao tema uoči ovih izbora naprosto bio obrisan.

Aferu “Starter”, u kojoj se gradonačelnik teško osramotio, da više ne pominjem, kao ni zaboravljeno imenovanje osobe protiv koje je vođen krivični postupak, a koja je, na kraju, i osuđena u tom postupku, za vršioca dužnosti direktora visokoškolske ustanove i slične nerazumljive poteze lokalne vlasti.

Akva-park i zgrada Narodnog pozorišta, uprkos obećanjima, nisu puno ostali nezavršeni, a broj posetilaca akva-parka ostaje strogo čuvana tajna.

Čovek bi pomislio da će opozicija sve to spremno dočekati, ali je ona, sa izuzetkom Miroslava Milojevića, uglavnom prespavala protekle četiri godine.

Oglašavala se sporadično, pišući pretežno patetična saopštenja za javnost, da bi, svega nekoliko nedelja uoči izbora, svako sebi pokušao da priušti koalicione partnere sa kojima ima šansu da pribavi potpise, kandiduje se i „uđe“ u gradsku skupštinu.

Niko ni u opozicionim redovima do danas, a do izbora je još oko dve nedelje, nije Subotičanima prikazao svoj program, niti je, poput Trampa, ikada makar pokušao da saopšti šta tačno namerava da učini ukoliko osvoji vlast u gradu.

Uza sve poštovanje prema Neli Tonković, politička stvarnost grada ne menja se frazama o povratku pristojnosti i osmeha na lica. To dolazi kao rezultat pokretanja jednog akcionog renesansnog procesa, ukoliko je taj proces zaista akcioni i renesansni, a ne kao politički kič u predizbornom prologu.

Na izbore se, u slučaju subotičke opozicije, izlazi jasnim diskontinuitetom sa starom politikom Demokratske stranke koja je prva ubrala i politički zalivala pelcer kumovske loze koji se, potom, primio najbolje od svih i uspuzao uz Gradsku kuću, odakle ga trenutno jedino njegova sadašnja stranka može iščupati.

Kada koalicija “Biram Suboticu” zatraži promenu skandaloznog urbanističkog plana u Ulici braće Radić, na primer, i kada iznese konkretan plan korenitih promena, kojima će, umesto hipotetičke subotičke pristojnosti i osmeha, odlučno vraćati stranačko-investitorski divlji zapad poznaniju javnog interesa, poverovaću da Nela Tonković, kao ličnost iz Demokratske stranke koja sve može da nas pogleda u oči, u svojoj koaliciji ima ključni politički uticaj, veći od potencijalnog uticaja Danijela Kovačića, obojice Dulića, Bore Novakovića i ostalih starih igrača koji vrebaju iz senke njene izborne liste.

Voleo bi da me bilo ko, iz lokalne vlasti ili opozicije, razuveri i predstavi svoj konkretni program sa timom koji će ga sprovesti u delo, premda sam skloniji da poverujem da je izvesnije da ću danas u Ulici braće Radić pre sresti Donalda Trampa. Voleo bih da grešim.

 

Zujovic.com



KOMENTARI

  1. Tramp kaže:

    @Žujovicu. , nema tu nikakve opozicije.Sve su to novi uhljebi koji jedva čekaju nebi li uleteli u neku fotelju. Nema prave opozicije i neće je ni biti. Opozicija postoji samo u pravnim, uređenim zemljama, sve dok se ne umeša neka sila sa strane i natera batinom odgovorne da shvate da vlast nisu nasledili od tate nego im je narod dao, na njihov zahtev i da vlast na prvom mestu nosi ODGOVORNOST i sankcije. E sve dotle ćemo živeti u mraku i biti sretni što smo dobili dve crvene i paket hrane pred izbore.Bicemo sretni i večno zahvalni“ onima,“ što je benzin i dizel pojeftinio za dva dinara (a najskuplji je u pola evrope),pucacemo od sreće što smo dobili vaučer za neku banju, i hleb po 54din.Pa i ako to nije dovoljno da poverujemo da nam je bolje onda sa nama nešto nije u vinklu ,što kažu neki ljudi.

  2. Anonimni kaže:

    Kada bi i poverovao da su vlast i opozicija isto, glasao bih za opoziciju. Vlast mora biti smenjiva.
    Ovo je propaganda vlasti kako bi se izbori obesmislili i Vučić sa svojim kriminalcima vladao duže nego Tito. SNS članovi će disciplinovano izaći na birališta dok ostale ovce treba da ostanu kod kuće i misle kako su ih prešli ko papir dupe.

  3. Stigao je Mesija kaže:

    Ako je narod nekome dao vlast onda isto tako moze i da mu tu vlast uzme. Problem je sto je neko prigrabio vlast isto kao svojedobno i Donald Tramp svojim populistickim metodama, jer nesopsobnog nisko inteligentnog i lenog coveka najlakse ubedis za razloge njegove bede i neimastine tako sto mu prstom pokazes na nekog drugoga odnosno svog politickog protivnika i kazes – ovo je krivac za tvoje nevolje, a ja sam Mesija koji donosi spasenje. Ako zelis spasenje moras glasati za mene. Tako funkcionise ovaj svet jos od antickih vremena, preko crkve i religije. raznim spasonosnih ideologijama pa sve do populizma i „Nebeskog naroda“ kome su svi zavidni, mrze ga zbog njegove istorijske uzvisenosti i svi zajedno nemaju druga posla nego da mu napakoste i pokvare njegov velicnstveni uspeh na svim poljima ljudske egzistencije. Na srecu tu je i Veliki Vodja koji se lavovski i bespostedno bori za svoj jedinstveni i velicanstveni narod protiv neprijatelja svih kolora, USA, NATO, EU itd. Sto je neprijatalj veci mocniji tim je i njegova borba veca i slavnija, a time i slava naroda koji ima jednog takvog vodju. Sve to odlicno funkcionise ali samo od uslovom da vecini stanovnistva IQ ne prelazi 70 – 80 posto od normalnog proseka.

  4. Milija kaže:

    Da opozicija postoji bojkotovala bi izbore i ne bi davala legitimitet vlasti učešćem na nameštenim izborima.

  5. Rmt 90% kaže:

    Proizvođač redova koje smo osuđeni da čitamo petkom, očigledno obožava diktatore, nameštene izbore i socijalni inženjering. Tekst koji je ovde objavio, predstavlja jednu od najperfidnijih formi socijalnog inženjeringa, gde se otprilike nije ni trudio da sakrije činjenicu da se zaista radi o socijalnom inženjeringu. Kriminalni predsednik Tramp, najpoznatiji po tome što je pozvao na državni udar jer nije mogao da se pomiri sa demokratskom voljom građana, autoru je na primer, zvezda vodilja! Pominje urotu tzv. „duboke države“ protiv nevinog Donalda, kao i snage „vladara iz senke“ koji su obavili pipke nepravde oko narandžastog sveca koga se svaki normalan Amerikanac (i pristojni građanin sveta) stidi.
    Sada čitamo najnoviji proizvod, direktno „pikiran“ na još ono malo opozicije koja ima petlje da se pojavi i udruži u gradu, gradu gde je segregacija po oprobanom Informer „šer“ modelu koji se koristi poslednjih godina, još malo pa kao na nivou bivših konfederacijskih država SAD iz 1956. godine. Tu nonšalantno saznajemo da ama baš niko od opozicije nema nikakve planove i programe za Suboticu a potom u kulminaciji briljantnog „šer“ novinarstva, saznajemo i činjenicu da bi pisac redova, ipak više voleo da sretne Trampa u ulici Braće Radića nego bilo koga drugog! Što se tiče susreta sa Trampom, preporučujem autoru da za otprilike tri godine, prošeta mestom gde se sada nalazi Generalštab Vojske Jugoslavije, to jest Srbije. Simbol jedne zemlje bombardovan od strane Amerike u agresiji 1999. godine. Tamo će imati lični susret sa Trampom u obliku kockarnica, bordela i kladionica, ponosno sagrađenih na mestu stradanja srpskog naroda. U slučaju da Tramp opet pobedi na predsedničkim izborima, najbolje bi bilo da se inauguracija velikog blještavog „TRUMP“ neonskog svetla na mesto zločina u Beogradu, obavi negde sredinom februara te godine. Tako bi autorov omiljeni lik u isto vreme posećivao Beograd i iz njega kao i svake godine za vreme prvog predsedničkog termina, slao čestitke za dan nezavisnosti Kosova. Nakon što sve predsedničke formalnosti budu obavljene, obojica se mogu preseliti u trampovu birtiju da podele bocu jednog pravog južnjačkog viskija.

    R.M.
    Novi Sad, 17.05.2024.

  6. Trovach kaže:

    @Milija…Opozicija postoji samo je sve teze razluciti koja je prava (najsveziji primer Milica lazljivica). Cak i „prava“ opozicija je razjedinjena i opterecena sujetom, cak i u slucaju kada je u pitanju potpuno isti politicki pravac (cak i tada su rascepkani). Na sve to dolazi i podeljenost oko izlaska, ili neizlaska na izbore, a Vucic samo zadovoljno trlja dlanove. Ja ipak izlazim na izbore. To je moja odluka, a ko odustaje od legalne borbe neka pokusa nesto drugo, samo neka se dobro pazi ako je lose procenio. Tada mu tjorka ne gine.

  7. Anonimni kaže:

    Na žalost, istinu govori.

  8. Trovach kaže:

    @Rmt 90%…Rekao bih da je Zujovic pomenuo Trampa samo kao najocitiji primer, ali je ciljao na sadasnju vlast u Srbiji. Usput je sasvim zasluzeno potkacio i kilavu opoziciju.

  9. Suzy kaže:

    Ima njih koji doživljavaju Trampa kao nekog predvodnika slobodnog sveta. To govori o kakvom svetu živimo. Da je to istina, ozbiljni ljudi bi stali uz njega. Dosta mi je da uključim Hepi ili Pink i vidim taj polusvet, psihijatrijske slučajeve i ratne zločince. Ako su oni za Trampa i Putina onda to dovoljno govori.

  10. Trovach kaže:

    Suzy…Tramp je najobicniji populista, a njegovi protivnici su druga krajnost. Nazalost, vecina ljudi takodje voli ici iz jedne krajnosti u drugu, pa odmah rezonuju „ako nisi sa mnom, onda si protiv mene!“ Gde je nestala umerenost?

  11. pista kaže:

    Kod nas treba menjati raju ili resetovati chipove u njenoj glavi. Sve dok su ulizicie, plachipi..e, cinkarosi, pljasljivi mishevi medju nama promena nece biti. Evo cujem od prijatelja: u nedelju mora da salje deo zaposlenih iz SU u NS na miting. A on sta ce? Hajde, ako bash mora… E, kada dodje do promene razmisljanja, kada sushtina dopre do zadnjih atoma sivih celija onda se mozemo vratiti temi koju je Zujovic nacheo.

  12. Milija kaže:

    Žujović je uradio više na raskrinkavanju lokalne vlasti nego sve stranke opozicije u gradu za 4 godine. Oni čak nisu umeli da iskoriste ono što im je Žujović omogućio. A možda nisu ni želeli…

  13. Milan kaže:

    Dovoljno je da se poseti profil Trampa na Truth Social i da ljudi shvate o kome se radi. “Mejnstrim medijim” Ako Fox News nije menjstrim, onda ne znam šta je. Koliko nebuloze na jednom mestu…

OSTAVITE KOMENTAR

7 + 2 =

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 6 + 11 ?
Please leave these two fields as-is: