Svaki autobus marke „Otokar“ u proseku je plaćen oko 168.000 evra. Nešto više od pet godina kasnije, ovi autobusi dati su u zakup novom gradskom prevozniku po ceni mesečnog zakupa od 22.200 dinara po autobusu
Branko M. Žujović
Kupovinom ovih autobusa, Subotica staje u red ozbiljnih gradova, kakvi su Beograd i Novi Sad.
Ovom obećavajućom rečenicom, bivši direktor Subotica-transa, Aleksandar Aleksić, dočekao je početkom oktobra 2019. godine deset novih autobusa marke „Otokar“, koji su iz gradske kase tada plaćeni oko 197 miliona dinara.
Za potrebu kupovine ovih autobusa, Grad Subotica je kod jedne od banaka podigao kredit u iznosu od 1,1 milion evra koji još uvek otplaćuje.
Sa Aleksićem je na dočeku novih autobusa bio tadašnji gradonačelnik sa medijskom svitom koja je, službenički prilježno, zabeležila ovaj značajni događaj, šireći dalje zvanični optimizam u pogledu Subotica-transa i budućnosti gradskog saobraćaja u gradu.
Matematika ove akvizicije kaže da je svaki autobus u proseku plaćen oko 168.000 evra (tadašnji kurs je približan današnjem). Nešto više od pet godina kasnije, isti ovi autobusi dati su u zakup novom gradskom prevozniku, po mesečnoj ceni od 22.200 dinara po autobusu.
To znači da je Grad Subotica 2019. godine na kredit, a bankarsku kamatu niko nije pominjao – niti je pominje, kupio deset novih autobusa, po ukupnoj ceni od oko 1.682.000 evra, da bi ih danas, sve zajedno, davao u zakup koji, za svih deset vozila, godišnje iznosi oko 22.500 evra.
Da bi ovakvim zakupom povratili novac i kamate uložene u ove autobuse, Subotičanima će trebati šezdesetak ili sedamdesetak godina, zavisno od metoda obračuna i procene amortizacije.
Nije me mrzelo, pokušao sam da iznajmim, na godinu dana, prigradski autobus u rangu modela koji su prispeli u Suboticu početkom oktobra 2019. godine.
Nije mi pošlo za rukom.
Kada sam pitao da li bih mogao negde da zakupim noviji autobus, star pet ili šest godina, za 22.200 dinara mesečno, izazvao sam smeh kod sagovornika.
Potom sam pokušao da u rentakar agencijama, do duše na mesec dana, iznajmim stariji „Fijat punto“. Cena zakupa iznosila je oko 500 evra, sa ozbiljnim ograničenjima u pogledu broja pređenih kilometara po danu.
Ne znam kako se predočena „matematika“ zakupa subotičkih autobusa uklapa u zvanični gradonačelnikov narativ o štednji, baš kao što ne znam kako se u taj narativ uklapa način rasprodaje voznog parka Subotica-transa.
Jedan od saobraćajnih veštaka reče mi da bi samo osnovna desetogodišnja amortizacija, za autobus plaćen oko 100.000 evra, mesečno iznosila 833 evra.
Tadašnji gradonačelnik nazvao je kupovinu deset autobusa marke „Otokar“ investicijom. Otkako je sveta, a i veka, investicija je ekonomska kategorija koju procenjujemo stepenom njene isplativosti.
Imajući u vidu predočene brojke, postavlja se pitanje da li se ova investicija zaista isplatila Subotičanima, ili će se, u stvari, isplatiti novom operateru gradskog i prigradskog saobraćaja koji za 22.200 dinara mesečno ne bi mogao da iznajmi ni stari „Fijat punto“, a kamoli dobro održavani autobus star pet i po godina.
Postavlja se ovde i pitanje pumpne stanice u krugu Subotica-transa, u vlasništvu Grada Subotice, čija je izgradnja Subotičane koštala trideset miliona dinara. Da li je ona u funkciji i ukoliko jeste, ko plaća i da li uopšte plaća njenu upotrebu?
Hoću da kažem da se objektivna računica likvidacije Subotica-transa sa političkim predumišljajem unekoliko ipak razlikuje od one koju nam je gradonačelnik, ponovo ne trepnuvši, zvanično predstavio.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Svakim novim danom iskrsava po jedna nova afera. Sve što su ovi šalabajzeri radili nije prošlo bez debelog ugrađivanja.
Normalno, kad se malo ustalasa, ovaj debil sa slike će da se pojavi sa svojim nekim objašnjenjem koje ne bi progutao ni najveći glupson, osim nekoliko jebivetara sa ovog portala.
Oni kradu, znaju da mi to znamo, ali znaju da im trenutno nista ne mozemo (dzabe podnosenje krivicnih prijava kada su tuzilastvo i sudovi ista (njihova) banda). Pokusacu da, po secanju, citiram Kastanedu: „Mozes reci da je u ovom trenutku to nepobitna cinjenica, ali trenutak ce se promeniti.“ Kada se „promeni trenutak“ u ovom drustvu (a hoce pre, ili kasnije), ne bih im bio u kozi.
Jel se tim autobusima idje iz Tavankuta za beograd i dobije se 100 eur, sendvichi i neograniceno pice?
Ako se ikad osetite humano, altruistički, itd. i pomislite – ma dobro, neka Bakića, samo da ode… uštinite se dobro: SAMO ĆORKA za primitivčinu dolazi u obzir!
Ništa bez ćorke, jer ćemo opet doživeti reinkarnaciju zla. Zato sad imamo Vučića, Šešeljugu i slične zlotvore na vlasti ili do vlasti, umesto u kazamatima… mada sam ja za malo radikalnije kažnjavanje, ali nije po našim zakonima. Odatle nema reinkarniranja.