Žujović: Šta sa Zoološkim vrtom?

Najgori scenario biće ukoliko lokalna partitokratija baci oko na petnaestak hektara potencijalno građevinskog zemljišta u blizini jezera, a najbolji ukoliko Subotičani sačuvaju taj prostor za svoju decu, njihovo obrazovanje i kulturu

Branko M. Žujović

Komentarišući tekst „Zoološkom vrtu je potreban novi Mirko Šinković“, jedan od čitalaca skrenuo nam je pažnju da je vreme zooloških vrtova prošlo i nimalo nije pogrešio.

Gradovi kao što je Subotica, zbog pooštrenih međunarodnih propisa i preporuka EAZA-e (European Association of Zoos and Aquariums), nisu više u mogućnosti da drže zoološke vrtove u kojima bi bile iole zahtevnije egzotične životinje.

Na primer, preporuka EAZA-e za držanje belih medveda navodi da je za samo jednu jedinku potreban prostor od oko hiljadu kvadratnih metara sa bazenom za rashlađivanje od više stotina kvadratnih metara.

Za držanje tri do četiri odrasla slona, zoološkom vrtu, prema preporukama EAZA-e, treba čitav hektar, uz različite podloge, sa velikim bazenima ili potocima za rashlađivanje životinja, uz unutrašnje prostore od po pedeset kvadratnih metara po jedinki.

Na koncu, sve prisutnije opredeljenje ljudi da štite životnu sredinu i životinje, u etičkom smislu ne ide u prilog držanju divljih životinja u kavezima.

Ukoliko načinimo još jedan korak dalje, možemo reći i da je licemerno da grad, koji decenijama nije u stanju da reši pitanje napuštenih domaćih životinja na vlastitim ulicama, uopšte ima ambiciju da brine o najzahtevnijim divljim životinjama u vlastitom zoološkom vrtu.

Mogućnost da u propisanim uslovima drže egzotične životinje imaju samo veliki gradovi.

Danas sam srećan što niko, pre sedam-osam godina, nije obratio značajnu pažnju na moju ideju da Srbija iskoristi svoje dobre odnose sa NR Kinom i pozajmi par džinovskih pandi, koje bi bile smeštene na Paliću u posebnom posetilačkom centru, a koje bi, u to nema nimalo sumnje, privukle desetine hiljada, ako ne i stotine hiljada posetilaca svake godine.

Hoću da kažem da je došlo vreme da Subotičani vide šta će sa svojim posustalim Zoološkim vrtom.

Najgori scenario biće ukoliko lokalna partitokratija baci oko na petnaestak hektara potencijalno građevinskog zemljišta u neposredmoj blizini jezera, a najbolji ukoliko Subotičani sačuvaju taj prostor za svoju decu, njihovo obrazovanje i kulturu.

Možda nije loša ideja da Zoološki vrt postane ono što u suštini već jeste: edukacioni centar sa raskošnom botaničkom baštom i autohtonim vrstama domaćih životinja, uz podrazumevajuće zabavne, rekreativne i komercijalne sadržaje, ali sa naglaskom na obrazovanju, očuvanju životne sredine i negovanju kulture.

Žujović.com