Monodrama u izvođenju Anabele Hodik
Šta nasleđujemo od svoje porodice? Recepte, navike, rečenice, ćutanja. Tvrde ruke, zagrljaje koji ostaju nedovršeni, ljubav prerušenu u kritiku.
„Aliz stalno grize nokte“ je priča o jednoj mladoj ženi: generacije prošlosti talože se u njoj poput nasleđenog jezika koji svi govore, ali ga niko zapravo ne razume.
Bakine priče govore o prinčevima i supi od višanja. Majka govori jezikom preživljavanja: kako treba biti jak, kako treba živeti „pristojnim” životom. Otac pokušava da voli, ali se njegove reči neprestano pretvaraju u kritiku. A Alisa ostaje zaglavljena negde između porodičnih očekivanja i sopstvenih želja. Plaši se da neće moći ni da ispuni očekivanja, ni da bude bolja.Pokušava da rasplete niti koje vode do prvih rana, ali uzalud. Izgleda da više ne govorimo istim jezikom. Ali ako se ja trudim, zašto druga osoba ne? Zar njoj to nije važno? Zar samo ja želim da ovo funkcioniše? Ko će reći kako može drugačije? I najvažnije: ko će reći kako bi zapravo trebalo?
Igra: Anabela Hodik
Dramaturg: Lena Barna
Tekst i režija: Emese Némedi
Samo na mađarskom jeziku.
