MARTA BEREŠ ONE GIRL SHOW

MARTA BEREŠ ONE GIRL SHOW

na srpskom jeziku

REŽIJA: Andraš Urban

IGRA: Marta Bereš

IZBOR MUZIKE: Andraš Urban

KOSTIM: Marta Bereš, Andrea Ledenjak

PLES: Tibor Gažo

Kritike:

Goran Cvetković: Gluma je svet (Radio BG2)

Ova mlada glunica igrala je jednu zaista sasvim NOVU dramaturgiju – postdramski i poetski sklopljen verbalni i fizički, pevački i igrački materijal…kombinaciju raznih emotivnih skokova i brzih promena odnosa prema publici i materijalu – pažljivo biranom da otrezni i isprovocira publiku, gde god da se igra!

Urban Andraš ima veliku sreću što radi u pozorištu koje je sam i osnovao i osmislio i što to što radi – moderne predstave u kojima eksperimentiše i sa temama i stilovima i sa žanrovima …što radi sa mladim i veoma spremnim i predanim glumcima – njih jeste svega nekoliko, od kojih samo dve stalne glumice – ali rade kao da ih je najmanje trideset!…Jer – zaista, kad bi se napravio neki mini Festival svih predstava Kostolanji Deže Pozorišta, napravljenih za ovo nekoliko godina od kako se Andraš Urban zdušno aktivirao sa ogromnom energijom – videlo bi se da je te, umnogome raznolike predstave, igralo samo sedam osam glumaca, ali su i po sadržaju i po stilu – uvek novom i neočekivanom – te predstave glumački toliko raznolike, da deluje – kako sam već i rekao – kao da ih je višestruko više.
Naročito je značajno to što se u tim predstavama stalno preispituju goruće teme društvenog života onog društva u kome su ljudi poput Andraša Urbana, njegovih glumaca – Madajara iiz Subotice – pripadnika Nacionalne Manjine…ali i mnogih drugih – mladih ljudi pred surovim i skoro nerešivim problemima društenog opstanka….direktno uključeni i veoma zainteresovani. Na malom prezentiranju tri predstave u BITEF Teatru poslednjih dana, videli smo da se u svojim predstavama Andraš Urban hrabro hvata u koštac sa nasiljem u porodici, ali i sa posledicama – kao i sa uzrocima nastanka čitavog sloja mladih narkomana na našim ulicama i u tim i takvim porodicama – koje prepoznajemo iz prve i odmah počinjemo da razmišljmo, dok gledamo predstavu – KAKO da se i mi izboriumo sa sličnim problemima u svojoj okolini?.. To je pravo angažovano pozorište, u kome glumci daju sve od sebe da odigraju situacije i kontekste, elelmente karaktera, zgodne konotacije, neobična podvlačenja… izokrenuta prepričavanja, začudna podmetanja, potkazivanje stvarnosti – pravljenjem slika tajnih razmatranja – javnim, otovrenim i kritičkim stavom – tekstom, gestom, pokretom, pesmom, slikom, obrtom, udarom na već postojeće  norme ponašanja….I tako dalje…
Sve što je Uban Anraš radio sa nekolicinom glumaca u raznim i, kako sam već rekao, raznolikim predstavama, koje su  se bavile KRITIKOM stvarnosti i ponovnim promjšljanjem mogućih razrešenja društvenih sukoba – u svojoj predstavi MARTA BEREŠ-ONE GIRL SHOW – uradio je sa samo jednom glumicoim – dotičnom Martom Bereš – mladom, ali već iskusnom glumicom i dugogodišnjom članicom Kostolanji Deže pozorište – što će reći, pripadnicom tog radnog i veselog PLEMENA istraživačkih glumaca i glumica, koji kao da stalno razmišljaju i KAKOI  i, naravno – ŠTA reći danas na sceni, a da to ima udarni i otrežnnjući umetnički i društveno pokretački smisao? Ova mlada glunica igrala je jednu zaista sasvim NOVU dramaturgiju – postdramski i poetski sklopljen verbalni i fizički, pevački i igrački materijal…kombinaciju raznih emotivnih skokova i brzih promena odnosa prema publici i materijalu – pažljivo biranom da otrezni i isprovocira publiku, gde god da se igra!… Marta Bereš igrala je, za ovu priliku gostovanja u BITEF Teatru – na PERFEKTNOM SRPSKOM JEZIKU, bez trunke zastajkivanja i sasvim lako prelazeći u songovima i pesmicama na Madjarski, ali i pevajući – imitacije poznatih pevačica – kritički i ironično – i na srpskom jeziku – takodje sa lakoćom i elegantno!
Videli smo da je za pozorište dovoljna samo jedna glumica i mnogo pozorišnog talenta – da se napravi velika predstava na važne teme i to u ključu najmodernijeg pozorišta – postdramakog – ali i kabaretskog, ili Sten Uperskog, da budemo precizniji. Marta Bereš peva, igra, priča, provocira, laže, tumači, iskreno se ispoveda, skida jedne pa druge, pa treće gaćice, suknje, farmerke, majice, haljine…prikazuje kako bi vam ona uradila ovo ili ono – samo ako biste vi – neko iz publike – bili neki važan pozoišnini poslenik od uticaja…reditelj, producent, promoter…Prikazujućči razne epizode raznih bizarnih dogadjaj iz živote jedne glumice, koju je nazvala Marta Bereš – ova fascinantna glumica velikog talenta, veštine i lepote, poezije i scenske energije, ali i čarobne i samomokntrole – priča sve priče našeg vremena – o nastajanju svih problema komunikacije u svetu glume i pozorišta…o licemerju i o gubljenju identiteta u zamenu za uspeh, u sumnjivoj paučini slave za trenutak. …o problemima nacionalnog identiteta i o teškoćama borbe za taj identitet, ako je to jedini označitelj osobnosti…o dubokim korenima polnog i nacionalnog obeležja, kao i o snazi volje za ostajanjem u profesiji, koja se teško održava…Marta Bereš i Urbana Andraš pokreću iste one teme koje se u pozortrištu Kostolanji Deže pokreću u svim akcijama – predstravama, gostovanjima, Ferstivalom Desire Central Station, nastupom na svakoj smotri u javnim prikazanjima, svog ili komentaru tudjeg rada…A to su teme  koje se tiču svih koje ovi autori i izvodjači žele da pokrenu. Jeste – mala je snaga samo jednog pozorišta – ali energija i domišljatost, veština i predanost – iskrenost i sugestivnost, talenat i uverenje – sve su to snage podrške, da tako kažem – koje podržavaju aktivnosti koje sprovode.
Beogradska publika BITEF Teatra – prepoznala je autentični i efikasni umetnički napor Urbana Andraša i odlične Marte Bereš, da prodrmaju stilom i kreativnošću ustaljene pojmove već okoštalog beogradskog pozorišta. Videlo se da je svaka sekunda ovog inteligentnog i igrivog, talentovanog pozorišta – ne samo ditrektno funkcionisala u igrama komunikacije – nego i da je publika JEDVA DOČEKALA tu energiju slobode i jasne skokovitosti u igrama koje je glumica igrala na sceni – sa publikom, za puliku, o publici. ka mpublici, po publici, na publici, pred publikom…a sve zato da se ta publika SUOČI – doskočicama i veselim podsećanjima – na SVOJE probleme koje su – baš dobro za pozorište – morali SAMI da pronalaze u zamkama konstrukcije ovog višeslojnog, PRAVOG,  igrivog pozorišta!…Ta radost publike bila je jasno vidljiva i tokom predstave – neprestana komunikacija sa glumicom – smehom, aplauzom, tišinom – onom posebnom – tajanstvenom, koje ima samo u dobrom pozoršitu….odobravanjem u KLIK dosetkama vrhunaca preokreta…sve to je bilo potvrdjeno dugotrajnim apaluzom – do skandiranja i do povika BRAVO…a sve to je potvrtdilo da je ova predstava značajna i potrebna – važna i korisna, za svakog živog čoveka!…Pa zar to nije PRAVO POZORIŠTE – i to – zamislite – sa SAMO JEDNOM GLUMICOM – mladom i odličnom Martom Bereš. Bravo za autore i bravo za pozorište – ali i bravo za PUBLIKU koja je – suprotno već uvreženom mrtvilu – pokazala ŽIVOT -. znaje i potrebu za komunikacijom sa scenom – ali kad je se predstava zaista tiče i kad se razumeju sa njom. Cestitam!

Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – ponedeljak 29.april 2012.