Izgradnja kružnog toka kod Majšanskog mosta potrebna je Subotici, ali njeno predstavljanje kao velikog rezultata koalicionog sporazuma SNS-a i SVM-a pokazuje koliko su kriterijumi vlasti postali niski. Majšanski most otvoren je još u oktobru 2024. godine bez kružnog toka koji je uz njega najavljivan. Građani su tako dobili nedovršen saobraćajni čvor, a Putevi Srbije sada izdvajaju još 147,5 miliona dinara za posao koji je morao biti vremenski i funkcionalno usklađen sa izgradnjom mosta.
Javnost i dalje nema jasno objašnjenje ko je prihvatio da most bude otvoren bez završene raskrsnice i zašto rekonstrukcija železnice, izgradnja nadvožnjaka i uređenje pristupnih saobraćajnica nisu planirani kao jedna celina. Posledicu tog lošeg upravljanja sada rešava republičko preduzeće, dok gradska vlast naknadni završetak jednog kružnog toka proglašava političkim uspehom.
Radovi na kružnom toku
Zamenica gradonačelnika Čila Goli naglasila je da je kružni tok izričito naveden u koalicionom sporazumu SNS-a i SVM-a. Pozivanje na taj dokument usledilo je nakon što sam 9. marta objavio analizu projekata koji su tokom prethodne decenije unošeni u njihove koalicione dogovore. Kružni tok kod Majšanskog mosta predstavlja samo jednu, i to finansijski i razvojno znatno manju obavezu. U istim dogovorima nalaze se put Subotica–Senta, putni pravci prema Bikovu i veza Orom–Bikovo.
U analizi su identifikovana 22 projekta: pet je bilo završeno, jedan delimično realizovan, dok 16 nije bilo ni započeto. Od tada su počeli radovi na kružnom toku, a projekat puta Subotica–Senta pomeren je za jedan korak u administrativnoj proceduri. Taj skroman pomak ne menja osnovni nalaz: većina preuzetih obaveza i dalje postoji samo u sporazumima, programima i predizbornim najavama.
Najvažniji među njima je put Subotica–Senta, koji se ponavlja u koalicionim dogovorima iz 2020, 2022. i 2024. godine. Planirana trasa duga je 24,27 kilometara, od čega bi 11,07 kilometara bilo rekonstruisano, a 13,2 kilometra izgrađeno kao novi put. To nije lokalna raskrsnica, već pravac koji bi neposrednije povezao Suboticu sa Sentom i Severnim Banatom i imao stvarnu regionalnu i privrednu vrednost. Projekat je dobio saglasnost na studiju uticaja na životnu sredinu, ali u javno dostupnim dokumentima i dalje nema potvrđene finansijske konstrukcije, javne nabavke, izvođača i datuma početka radova.
Istovremeno, Grad je odlučio da Putevima Srbije prenese deonicu Bajskog puta od Karađorđevog puta do Ipsilon kraka, dugu oko 4,9 kilometara. U odluci se pominju zajam Evropske investicione banke i sredstva Puteva Srbije, ali to još nije dokaz da je EIB odobrio finansiranje ove konkretne deonice. Nisu objavljeni vrednost projekta, rokovi, obim radova ni kriterijumi po kojima je upravo Bajski put izabran kao prioritet.
Posebno je sporno što se republičkom preduzeću prepušta i gradska deonica Bajskog puta. Ako Grad Subotica sopstvenim sredstvima i institucijama ne može da rekonstruiše lokalnu ulicu niti da izgradi kružni tok kod Majšanskog mosta, onda vlast građanima duguje objašnjenje šta je uopšte ostalo od njene sposobnosti da upravlja gradskom saobraćajnom mrežom. Prenošenje svakog ozbiljnijeg posla na republički nivo nije dokaz snage gradske uprave, već njene finansijske i organizacione zavisnosti.
Projekat Bajskog puta otvara i važnije pitanje: da li je rešeno ukrštanje sa Somborskom prugom i složeni saobraćajni čvor koji čine Bajski put, ulice Frana Supila i Grožđa? Obnavljanje kolovoza bez rešavanja pružnog prelaza samo bi dovelo veći broj vozila do starog uskog grla. Građanima zato mora biti predstavljen ceo projekat, a ne samo najava novog asfalta.
Izbor Bajskog puta kao prioriteta još je neobičniji kada se uporedi sa stanjem Bikovačkog puta. Taj pravac dug je oko 11 kilometara, uzak je i oštećen, a koriste ga putnička vozila, poljoprivredna mehanizacija, teški kamioni i vozila koja saobraćaju prema Regionalnoj deponiji. Gradski predstavnici su u martu mogli da saopšte samo da postoje „indicije” da bi Ministarstvo moglo da obezbedi novac. Potvrđeno finansiranje, izvođač i rok početka radova nisu predstavljeni javnosti.
Bez javno objavljenih saobraćajnih, bezbednosnih i ekonomskih kriterijuma, odluka da Bajski put dobije prednost nad Bikovačkim deluje kao politički izbor, a ne kao rezultat stručnog utvrđivanja prioriteta. Bikovački put svakodnevno nosi težak saobraćaj na kolovozu koji svojim stanjem i širinom tom opterećenju ne odgovara. Njegova rekonstrukcija zato nije pitanje ulepšavanja grada, već neposredne bezbednosti ljudi.
Svi ovi slučajevi pokazuju isti način upravljanja: most se gradi bez blagovremeno završene raskrsnice, Bajski put se najavljuje bez javnog rešenja pružnog prelaza, Bikovački put ostaje bez potvrđenog finansiranja, a put prema Senti godinama se premešta iz jednog koalicionog sporazuma u drugi. Umesto jedinstvenog plana razvoja saobraćaja, Subotica dobija niz nepovezanih projekata čiji redosled određuju političke najave i dostupnost novca sa viših nivoa vlasti.
Primarnu političku odgovornost snosi SNS. Ta stranka kontroliše republičku i gradsku vlast, kao i institucije od kojih realizacija ovih projekata zavisi. SNS godinama dobija podršku SVM-a, dok dogovorene infrastrukturne obaveze ispunjava selektivno, sa velikim kašnjenjem ili ih uopšte ne pokreće. Takvim odnosom pokazuje da ne poštuje ni sopstveni potpis ni infrastrukturne potrebe sredina u kojima živi značajan deo mađarske zajednice.
Odgovornost SVM-a je drugačija, ali ništa manje stvarna. SVM nije isto što i mađarska zajednica i nema pravo da svaki mali pomak predstavlja kao ispunjenje interesa te zajednice. Stranka koja godinama obezbeđuje većinu SNS-u mora da objasni zašto svoju političku podršku nije uslovila realizacijom potpisanih projekata i zašto pristaje da se ista obećanja prepisuju u svaki novi sporazum.
Zato Grad, Putevi Srbije, SNS i SVM moraju da objave kompletan projekat Bajskog puta, kriterijume po kojima je dobio prednost, finansijski i vremenski plan puta Subotica–Senta, kao i jasan rok za rekonstrukciju Bikovačkog puta. Koalicioni partneri treba da objavljuju godišnji izveštaj o realizaciji svake preuzete obaveze.
Jedan kružni tok može da popravi saobraćaj kod Majšanskog mosta. Ne može da izbriše činjenicu da SNS godinama ne ispunjava preuzete obaveze, dok SVM na to pristaje i svaki zakasneli početak radova proglašava istorijskim uspehom.
dr Nikola Ilanković
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
„Putevi Srbije sada izdvajaju jos 147,5 miliona dinara“. Lako je tudjim fenderom gotiku svirati.
Jos jedna stvar u vezi radova od pre 2 godine mi smeta. Na ukrstanju balkanske i losinjske ulice (kod podvoznjaka kod „Pionira“) su sa strane napravili onaj betonski zid cija je jedina svrha da od nekada pregledne raskrsnice napravi nepreglednu. Bas me interesuje kako ce uvek dezurni bot ovo opravdati.
Majšanski most i Bajski put su u gradu, vidljivi i okruženi velikim brojem stanovnika tj. mogućim glasovima. Oko Bikovačkog i Senćanskog puta (ovo pogotovo) nema nikoga osim par salaša, pa tako nema smisla ulagati u nešto od čega se ne može napraviti velika predstava.
Cnično, ali mislim da je to suština. Takođe, čini mi se da su gotovi projekti nešto što se izbegava, već su bitne samo najave, najave i još najava. Bacanje mrvica i opravdavanje funkcija.
Tu je i činjenica da oni u Gradskoj kući očigledno pojma nemaju šta se dešava van prostora oko gradske kuće i određenih delova neposredne okoline (Prozivka i Radijalac su poznati, Centar 2 i 3 slabije). Čuli su da postoji Bajski put ali nemaju predstavu da se ukršta sa prugom i da tamo ima neki problem. Kao i da, očigledno, postoji ulica Frana Supila – inače jedna mala i potpuno nebitna ulica koja ide iz ničega u ništa i u kojoj niko ne živi…
@River…Steta sto se ne racuna ozbiljnije na ulicu Frana Supila. Ona omogucava dolazak do buvljaka bez prolaska kroz grad. Samo je treba malo prosiriti. Pre nekoliko godina su znale biti uzasne guzve kada su dolazili kupci iz Madjarske. Tada je kolona na Karadjordjevom putu dosezala do dzamije. Retki su znali za alternativne pravce i bez muke dolazili Bajskim putem i Frana Supila do parkinga kod hipodroma.
Da li će sad Čila Goli da održi dvosatnu konferenciju za medije da nam objasni kako je teškom mukom gospodina Pastora izvojena pobeda za mađarsku nacionalnu zajednicu u vidu kružnog toka koji je neimarsko čudo 21. veka?
@River, bavio sam se ulicom Frana Supila u posebnom tekstu – https://gradsubotica.co.rs/ilankovic-drzavni-nadvoznjak-ceka-gradski-put-subotici-je-potrebna-unutrasnja-magistralna-tangenta/.
Potpuno ste u pravu, ta ulica predstavlja najbržu vezu Zorke i Kelebije sa Buvljakom.
Trovacha
Al vam kradu pare Nebojsa…A tek ce kad izaberete ove lopove ponovo na izborima imaju sjajan spoj sa madjarima nezna se ko vise krade,,,A vi ih birate kad ste naivini tako da ces moci ovde lagano da pises jos 4 godine…A sta te briga cili zivot ti prodje u opoziciji takva sudbina,,Lep dan
Mene interesuje cemu sluze ovakvi tekstovi? Ovo je
„Kako mali Perica zamislja da svet funkciinise“
Razmisljao sam da komentarisem konkretno ali… besmisleno je
@nikkola
a pa da…svet funkcioniše tako da ništa ne sme da se da stručnim ljudima nego krkanima posle kojih po drugi put mora da se ruši most , renovira stanica, podzemni prolaz itd.
Moraće da se radi i druga strana majšanskog mosta jer nije prilagođena saobraćaju automobila a ni pešaka.
Tapšat ovima što jedan kružni tok predstavljaju kao rezultat njihovog teškog i mukotrpnog zalaganja za dobrobit glasača je kao da se zahvaljuješ bankomatu što ti isplaćuje platu.
Inace ovaj kruzni tok je po ispostavljenoj situaciji prema investitoru „Infrastruktura zeljenice Srbije“ vec isplacen kinezima nesto preko 900 miliona dinara u okviru izgradnje brze pruge!