U Dudovoj šumi stoji odsečeno deblo nekada velikog stabla. Nadležni su uklonili polomljenu krošnju, otklonili opasnost i ostavili panj visok nekoliko metara kao završeno stanje. Vađenje ostatka, nova sadnica i plan obnove postali su posao za budućnost.
U toj slici staje čitav odnos sadašnje vlasti prema Subotici. Prethodne generacije sadile su drveće čiju su hladovinu poklanjale potomcima; sadašnja vlast uklanja polomljeni deo i iza sebe ostavlja panj.
Panj u Dudovoj šumi
Duh predaka ovde ima građanski i graditeljski smisao. Generacije Subotičana različitih jezika, vera i političkih epoha stvarale su grad sa vremenskim horizontom dužim od sopstvenog mandata i života. Gradska kuća, Sinagoga, Rajhlova palata, Narodno pozorište, Palić, Dudova šuma i kulturne institucije predstavljaju materijalni dokaz takve ambicije. Ti ljudi ostavljali su građevine, parkove i ustanove budućim generacijama. Današnja Subotica još živi od njihovog znanja, ukusa, samopouzdanja i sposobnosti da javni interes pretvore u trajnu vrednost.
Najpreciznije poređenje nalazi se u centru grada. Gradska kuća, sa oko 16.000 kvadratnih metara korisnog prostora, izgrađena je i opremljena između 1908. i 1912. godine. Radovi na rekonstrukciji i dogradnji Narodnog pozorišta počeli su u maju 2007, a 5. marta 2026. otvorena je prva funkcionalna celina, površine 13.747,88 kvadratnih metara. Druga celina, koncertna dvorana površine 1.214,20 kvadratnih metara, ostala je naredna faza za koju su tada tek najavljeni novi radovi.
Tehničke razlike između dva poduhvata ostaju velike, dok institucionalno poređenje pruža jasan rezultat: jedna epoha završila je monumentalnu Gradsku kuću za četiri godine, a savremeni sistem je posle gotovo devetnaest godina otvorio jednu od dve celine pozorišta. Preci su razmišljali u generacijama; današnja uprava računa faze.
Isti obrazac vidi se na obodu grada. Država je preko nove pruge Beograd–Subotica izgradila nadvožnjak, dok gradska ulica Aleksandrovi salaši preko njega i dalje vodi zemljanim putem. Unutrašnja magistralna tangenta povezala bi Mali Bajmok, Prozivku, Aleksandrovo, Senćanski put i Palić, a njeni postojeći delovi čekaju zajednički projekat. Industrijska zona u Malom Bajmoku ima auto-put i Y krak, dok su logistički centar i kvalitetna veza prema Senti ostali u dokumentima i obećanjima.
Subotica raspolaže delovima ozbiljnog grada, a sadašnja politika ih zadržava u večitoj fazi povezivanja.
Katastar zelenila potvrđuje istu upravljačku logiku. Grad je još 2012. propisao njegovu izradu, a poslednja javno dostupna analiza iz juna 2025. zabeležila je da je taj posao ostao otvoren i posle više od dvanaest godina. Katastar predstavlja osnovu za praćenje stanja, uklanjanja i zamene stabala. Odluka postoji, sistem čeka, a panjevi postaju fizička evidencija onoga što Grad tek treba da popiše.
Subotici je potreban generacijski bilans razvoja: javan pregled onoga što je svaka vlast preuzela, obnovila, izgubila i novo stvorila. Takav bilans treba da obuhvati javne objekte, infrastrukturu, ustanove i razvojne projekte, sa rokovima, troškovima i merljivim rezultatima.
Preci su svoju meru ostavili u Gradskoj kući, Sinagogi, Paliću, parkovima i identitetu grada. Sadašnja vlast ostaviće sopstvenu meru kada njeni bilbordi, funkcije i saopštenja pripadnu prošlosti.
dr Nikola Ilanković
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Moje misljenje je da covek zivi dok zivi i secanje na njega. Nekoga ce pamtiti unuci, mozda i praunuci, mozda ce neka porodica i nesto duze sacuvati secanje na nekog svog veceg i specificnijeg pretka, ali kada to secanje nestane, taj neko i definitivno umire kao da nikada nije postojao. Druga stvar je sa velikim ljudima poput nasih subotickih graditelja, arhitekata, pa i gradonacelnika za cijeg mandata je sve to uradjeno. Necu da nabrajam jer je spisak poduzi i ne bi bilo fer da nekog izostavim. Naravno, secanje na njih je zivo i posle mnogo godina i zivece jos duze jer i nasa zahvalnost mora biti velika kao i njihova dela. Na kraju i nazalost, postoje i neki politicarcici i gradonacelnicici koji nista korisno nisu uradili za ovaj grad (nekima je cak i rodni grad), ali su mu zato naneli ogromnu, mozda i nenadoknadivu, stetu. Iako cemo zeleti da ih sto pre zaboravimo, mi cemo MORATI ZAPAMTITI takve protuve iz jednog jednostavnog razloga. DA NE DOPUSTIMO DA NAM SE OVO IKADA VISE PONOVI!