Ovan i bik koji se pamte

Kada su nevernici opkolili grad Suboticu bilo je to u vreme sultana Murata III. Kako navodi turski izvor, hrišćani “kojima je mesto u paklu”, navalili su na ovaj grad i držali u opsadi muslimane koji su ga hrabro branili, sve dok Turci nisu uvideli da pomoć neće doći. Zato oni jedne noći smestiše svu čeljad na konje, pa sa ratnicima na čelu, pred zoru krenuše u proboj iz obruča.

Uspešno je ovaj transport stigao na sigurno, piše turski hroničar, ali ne pominje pojedinačne junake ove bitke, već jednog ovna:

“Za čudo božje, iz subotičke tvrđave je utekao i jedan ovan. Trčao je za muslimanskom vojskom koja se povlačila, pa je i on zajedno sa njima došao u grad Peštu. To je zaista interesantan slučaj. Nakon toga, nevernici su okupirali Suboticu hvaleći se rečima, postali smo gospodari grada!”

Još iste godine (1594) Turci su povratili Suboticu i ostali u njoj još stotinu godina. Ko je bio dizdar grada, to nije ostalo zabeleženo, već podvig ovna koji je bio odan svojima i nije se predao “đaurima”.

Mnogi gradovi imaju na svom grbu ili u legendama neku životinju koja je bila posebna i zadužila ljude, makar kao hrana. Beograđani su za simbol grada odabrali sivog vrapca. Razlog je priča kako je posle jedne davne turske opsade pronađen vrabac koga su probole tri strele. Malo telo ove ptice primilo je na sebe tri pogotka, kaže legenda.

Danas su to kurioziteti, međutim, u teškim vremenima ljudima je potrebna vera u čuda.

Bik Boško

Ovaj subotički bik odrastao je na nekoj od farmi u okolini grada, na dobroj hrani i čistom vazduhu. Raskrupnjao se i izdvojio od svojih vršnjaka, tako da su za njega znali i dalje od našeg kraja. Snažan i težak, da drugom biku dune u dupe – ispravio bi mu rogove. Tako se onda govorilo.

Njegova sudbina je bila vezana za industriju mesa i mesnih prerađevina “29. Novembar”. Bik kapitalac nije otišao pod nož, već su ga vodali po sajmovima kao čudo. Čuvali ga za priplod, sve dok njegova veličina nije dostigla tolike razmere da to noge više nisu mogle da drže. Tada je pala ideja da se Boško preparira i postane eksponat. Međutim, takva mogućnost je otpala onog trena kada se saznalo koliko bi to koštalo. Tako je ovaj slavni bik na koncu ipak otišao u kobasice, što je i sudbina njegove vrste, dok je ideja o ogromnom prepariranom Bošku prebrzo pala u zaborav.

Boško nije otišao u večna lovišta bez borbe. I taj dan se još pamti. Nagonili su ga u prolaz između dve metalne ograde, koji vodi na suđeno mesto, međutim, Bole, bik kapitalac, maskota „29. Novembra“, razvalio je ogradu kao od šale. Kažu da su se svi razbežali iz dvorišta pa je portir morao da dođe sa puškom. Tek sa distance, sa drveta, uspeo je da sredi razjarenog bika.

Maskota još za života, Boško je trebao je da bude prepariran i sačuvan do današnjih dana, a mi ga pamtimo samo iz priče.

Da se onaj ovan nije opredelio za tursku stranu, već da je bio na strani hrišćana leta 1594, možda bi danas bio na grbu našeg grada, umesto afričkog lava.

 

Lansky

---

---