Sećanja na Sigurnu kuću u Subotici

Dana 5.5.2008. godine zvanično je počela sa radom Sigurna kuća u Subotici.

 

Nakon peripetija oko finansiranja ove ustanove za prijem žena i dece ugroženih nasiljem u porodici, ona je toga dana bila spremna za prijem korisnika. Prostorije Sigurne kuće obezbedio je Crveni krst, stručno osoblje koje je radilo sa žrtvama porodičnog nasilja dolazilo je iz Centra za socijalni rad, a finansijer projekta je bila tada Opština Subotica.

Subotički mediji pišu:

Subotička strategija socijalne zaštite podrazumevala je izgradnju Sigurne kuće, ne samo kao objekta, već i kao institucije koja pomaže ženama i deci koji su ugroženi nasiljem u porodici. Sve do sada taj plan nije bio realizovan, ali otvaranjem Sigurne kuće ostvaren je cilj koji je opština zacrtala još pre desetak godina. Podaci govore da je broj slučaja nasilja u porodici povećan, pa je upravo iz tog razloga bitna ova ustanova.

 

Opštinsko veće je za ovaj objekat do kraja godine obezbedilo milion i 755 hiljada dinara, a imaće kapacitet da primi 8 korisnika sa decom uz sav potreban komfor. Korisnika u ovom objektu još uvek nema, ali su u Subotici samo prošle godine registrovane 92 osobe koje su bile žrtve nekog oblika od nasilja.

 

Danas, pet godina kasnije, Subotica nema Sigurnu kuću. Ustvari, funkcionisanje ovog socijalnog programa nije dugo trajalo, svega godinu dana.

 

Svi oni čiji se problemi u porodici ne rešavaju dijalogom i zatraže pomoć, primorani su da odlaze u Sombor ili Novi Sad. Takvih je tokom 2012. godine na nivou države bilo 64. Prema starosnoj strukturi bilo je 16 dece, dvoje mladih, 41 odrasla osoba i šestoro starijih. Za Subotičane, preseljenje u drugi grad je veliki problem jer se dodatno izoluju iz zajednice koju pored porodice čine i prijatelji, poznanici, rodbina. Stoga je veona čest slučaj odbijanja odlaska u drugi grad.



KOMENTARI

  1. јулија kaže:

    мислим да бих се требало употребити други назив. на пример женска кућа…

    увек су само жене злостављане. а где су мушкарци??  на њих нико не обраћа пажњу код злостављања, требада нас је срамота

  2. ivan kaže:

    Mislim da je ovo sa sigurnim kucama totalno pogresan pristup.Nasilniku je mesto u zatvoru a zrtvi kod kuce.

  3. Neša kaže:

    Zanimljiv naslov teksta pa u istom duhu prisećanja treba građane/birače sa pilećim pamćenjem podsetiti da su izbori održani 11.05.2008. godine a Sigurna kuća otvorena (začudo) u jeku predizborne kampanje. Kao i sve što se obećava za potrebe izbora, posle pada u zaborav ali zahvaljujući pilećim mozgovima.

    Te 2008. godine oglasio se investitor, ojađen i ozlojeđen kao i većina građana Dulićgrada u pokušaju a u realnosti Nove Atlantide, grada koji nestaje:

    Valter: „Nikad više u Subotici“

    Nemački biznismen, Rudolf Valter, tvrdi da ni u jednom gradu u Srbiji nije tako loš odnos između investitora i gradske vlasti kao u Subotici. Osim u Subotici, Valter ulaže i u Senti, Kikindi i Zrenjaninu i kaže da je u tim opštinama naišao na razumevanje i da su tamo jedva dočekali da on uloži svoj novac kako bi za uzvrat zaposlio velik broj ljudi. Upskos tome što je on jedini strani investitor u našem gradu koji nije kupovao već postojeća preduzeća, već je gradio svoje poslove, ima osećaj da, kako on kaže, opština njega smatra za kravu muzaru. Na konferenciji je istakao i da se kaje što je uopšte pokrenuo posao u Subotici i da sigurno nikom neće preporučiti naš grad kao plodno tlo za investicije.

    Ibolja Valter, supruga nemačkog biznismena, tvrdi da je ona nagovorila svog muža da pokrenu posao u Subotici, ali se sada već oseća posramljeno zbog toga. Kako ona kaže ne može da veruje da su svi dogovori sa lokalnim vlastima pali u vodu i da opštinari nisu održali ni jedno svoje obećanje.

    Valter tvrdi da je dva puta slao pisma predsedniku Skupštine opštine Saši Vučiniću, kako bi na neki način popravili odnose, ali mu ovaj nije odgovorio, što je Valtera začudilo jer su do sada njega kontaktirali kada su investicije u pitanju, a nije on jurio lokalne funkcionere. Vučinić kaže da je primio ta pisma u kom su stajale sugestije na odnose sa investitorima i da je povodom tih pisama zakazan i sastanak sa Bojanom Pajtićem predsednikom izvršnog veća AP Vojvodine. On tvrdi i da se do sada nije na adekvatan način sarađivalo sa investitorima i da će to u buduće biti popravljeno.

    Valter je naročito ogorčen zbog toga što je više puta izlazio u susret Subotici, kada su humanitarne akcije u pitanju, a naš grad ni jednom nije njemu izašao u susret, već mu naplaćuju 42 miliona dinara godišnje za zakup građevinskog zemljišta, što je najveća cifra koju mu naplaćuju u celoj Srbiji.

  4. Anonimni kaže:

    I onda je na vast dosao gradonacelnik iz DS-a a ne iz SVM-a i Subotica postaje privlacna investitorima.

    https://www.gradsubotica.co.rs/subotica-grad-buducnosti/

    A i Valter ne napusta Suboticu vec naprotiv nastavlja da gradi u Malom Bajmoku. Da li je od te 2008. godine davao neke ovakve izjave?

     

  5. PROLAZNIK kaže:

    Valter je spekulant,nek ide nazad u Nemacku,ojadio je Nemacke penzionere i ne moze nazad u Nemacku.uzeo je Srpsko drzavljanstvo.Zbog njega se ubio Franciskovic

OSTAVITE KOMENTAR