Tramvaj leta ljubavi 1967.

Krajem šezdesetih godina tramvaj je bio česta tema u subotičkoj javnosti. Nešto je moralo da se menja jer ovaj prevoz više nije bio ni brz ni udoban kao nekad. Brzina im često ne prelazi 20 km na čas, sačekuju se na raskrsnicama…

U gradskom saobraćajnom preduzeću koje je trpelo najveći pritisak, govorili su da je za opstanak tramvaja potrebno ispuniti nekoliko krupnih uslova. Evo kako su oni glasili:

– Da bi bio moderan, tramvajski saobraćaj bi morao da se u potpunosti renovira. Morao bi da se postavi dupli kolosek i da se nabave novi tramvaji. Samo jedna trećina tramvaja je stara oko 50 godina, dok su dve trećine proizvedene 1941. godine i nabavljeni su od Ljubljančana, kada su oni ukinuli tramvajski saobraćaj. Aktuelna je ponuda novih vozila češke fabrike TATRA  (kredit na 10 godina uz 3 odsto kamate).

– Potrebno je izvršiti promene u urbanističkom planu. Da se ubuduće grad širi prema Paliću, a ne u drugim pravcima, kako bi saobraćaj Palić – Subotica postao rentabilan.

Ako se grad ne proširi prema Paliću, onda će tramvaj na toj liniji raditi samo preko leta a zimi je dovoljan autobus.

– Da na deonici Pošta – Aleksandrovo, šine budu na posebnom telu koje će biti okruženo zelenilom i da se nalazi u sredini koloseka, tako da tramvajska pruga podeli međunarodni put na ovom delu u dve trake.

-Da bi tramvajski saobraćaj bio rentabilan, trebao bi da ide i do Zorke, Senćanskog groblja i Dudove šume, i da iskorišćenost vozila bude veća od sadašnih 30 odsto. Ujutro i na kraju radnog vremena su velike gužve a u ostalim periodima dana je mnogo manje putnika. Bilo bi dobro da se radne organizacije usaglase da ne počinju posao svi u isto vreme jer nikada ne možemo imati toliko vozila da u jednom trenutku prevezemo na posao celu Suboticu.

Ove fotografije su nastale jula 1967. godine. Na ovim poslednjima, tramvaj se verovatno nalazi na periferiji grada, blizu svojih okretišta kod Hipodroma, na Paliću, Aleksandrovu ili negde drugo. Ostavljam starijima da možda prepoznaju približnu poziciju gde je fotografija načinjena.



KOMENTARI

  1. Pićuka kaže:

    Ne mogu da poverujem da je tramvaj išao pored zemljanog puta. Inače, na prvoj od fotografija posle značke je okretnica u Malom Bajmoku. Danas je na tom mestu NIS-ova benzinska pumpa.

  2. Zdravko kaže:

    U Subtici bilo je 70% zemljanih ulica.

  3. adkersu kaže:

    Treća slika posle značke je okretište kod hipodroma a  četvrta  snimljena je  na okretištu kod Muškog štranda.Druga i peta posle značke su u Šandoru (Aleksandrovu).

  4. Lansky kaže:

    Kod Nojčeka

     

    O Nojčeku i njegovoj sudbini vidi staru temu "Baksuzni ćošak" : https://www.gradsubotica.co.rs/baksuzni-cosak/#comment-1936    

     

     

    Posle podvožnjaka, prema Paliću

  5. Gyula Dietrich kaže:

    Na relaciji Pošta-Aleksandrovo, kako ja to nazivam Šandor – prva stanica je bila

    kod Nojčeka, ipak da pojasnim iz grada kada je išao tramvaj tačno je stajao na

    uglu gde je sada sve srušeno i čeka izgradnju. Tramvaj kad je dolazio od vatro-

    gasaca stajao je pak na uglu koji je bio bliži Politehničkoj školi.. Sada dolazi moj

    komentar i sećanje da kada je bila HETIJA, dva jača pijačna dana ponedeljak i

    petek – ulica je bila zatvorena i tramvaja je stao tačno na sredini ulice od koje

    se pružala pijaca. Zašto – zato jer svet koji je dolazio da prodaje istovario je

    svoju robu, dok kupci kada su sačekali tramvaj od Pošte sa velikim korpama i

    kabastom robom ulazili u i na prednja, kao i zadnja vrata tramvaja. Osoblje i

    vozač , kondukter pomagali su kod ulaza-izlaza starom svetu – bili su ljubazni.

    Jednom se desilo PRIČALO SE da je neka teta dala dve lepe breskve vozaču jer

    je pomogao, tramvajdžija brka se obratio – neće biti dosta jer osim mene ima i

    lepe kondukterke. Bilo je mnogo zgoda oko tramvaja koji ostaje u maglovitim

    sećanjima Subotičana, a pamte ga mnogo koji su se vozili kao turisti do Palića.

  6. sutram kaže:

    adkersu:

    Treća slika posle značke je okretište kod hipodroma a  četvrta  snimljena je  na okretištu kod Muškog štranda.Druga i peta posle značke su u Šandoru (Aleksandrovu).

    Čini mi se da je to ulica Vojislava Ilića, jer kada je produžena pruga u Aleksandrovu od crkve do železničkog stajališta Aleksandrovo Predgrađe, išla je ulicama Aksentija Marodića, Vojislava Ilića i Ilindenskom stim što je kroz celu ulicu Aksentija Marodića bila dvokolosečna  a kroz ulicu Vojislava Ilića samo jednim njenim delom je bila dvokolosečna  a dugim delom i celom Ilindenskom ulicom pruga je bila jednokolosečna. Na drugoj slici od značke vidi se deo ulice Vojislava Ilića gde je pruga dvokolosečna i tramvaj se kreće prema krajnjoj stanici koja se nalazila kod železničkog stajališta Aleksandrovo Predgrađe a tamo negde oko bicikliste koji se vidi u daljini pruga postaje jednokolosečna što se može zaključiti po banderama, nosačima kontaktne mreže. Na petoj slici od značke vidi se deo ulice Vojislava Ilića gde je pruga jednokolsečna a levo od tramvaja vidi se skretnica od koje počinje dvokolosečna pruga. Tramvaj na ovoj slici kreće se prema centru Aleksandrova i dalje prema gradu.

  7. sutram kaže:

    Lansky, neizmerno sam zahvalan na ovim divnim slikama tramvaja, nemam reči kojima bih mogao izraziti svoju radost kada sam ih ugledao. Hvala ti do neba i još mnogo više. Za uzvrat trudiću se da svoja sećanja na tramvaj nesebično podelim sa svima. Hvala još jednom.

  8. MegaCarJoj kaže:

    Jel ima jos nekih slika tramvaja po ulicama Sandora? I uopsteno oce li biti nekih prica za Aleksandrovo?

  9. Gyula Dietrich kaže:

    Ima novih slika o tramvaju, ipak da se setimo crnog dana 1974. drugog aprila, a to je vec skoro

    40 godina. Slike su od Nagy Torma Istvana – zadnji vozac – kao i Govorkovity Farkas Amalia –

    vozila je i tramvaj kao i njen suprug Josip – Cvikli – ali tokom radnog veka kidala je karte. DGY

OSTAVITE KOMENTAR