Desire – Sloboda je najskuplja kapitalistička reč

Ovogodišnji međunarodni pozorišni festival “Desire central station” održan je u Subotici od 25. novembra do 3.decembra.

Kroz izvedene predstave, u narednih nekoliko članaka provešće vas Marijana Vasilijević, pedagoškinja u osnovnoj školi i preneće svoje utiske i doživljaj sa ovogodišnjeg „Dezirea“.

Lampedusa Beach

“Lampedusa Beach” rediteljke Senke Bulić je svedočanstvo, lično i kolektivno. Jedna glumica, sama na sceni . Jedna sudbina. Jedna žena, jedna od mnogih koje su krenule brodovima iz Afrike ka Evropi da bi pobegle u nov život. Jedna od mnogih koje su imale plan, koje su se naoružale strpljenjem. Jedna od mnogih koje nisu uspele, utopivši se. Iz dubine mora ona i dalje opominje, ne odričući se apela na humanost. Dostojanstvena u svom umiranju ona je kraljica- Sunce koja se preliva sa scene ka svima nama u publici. Potresna sudbina jednog ljudskog bića i kolektiva. Društveni i politički fenomen o kome većina nema hrabrosti da govori na ovaj način.

Sloboda je najskuplja kapitalistička reč

“Sloboda je najskuplja kapitalistička reč” je predstava Maje Pelević i Olge Dimitrijević, dve dramaturškinje koje predstavu i izvode. Projekat je nastao posle posete Severnoj Koreji i bavi se pitanjima slobode medija, manipulacije u medijima koji stvaraju sliku o jednoj čitavoj zemlji i sistemu. U kolikoj meri su naša uverenja, mišljenja i sudovi zaista naši? Na koji način stvaramo sliku o nekom događaju, problemu ili fenomenu? Koji mehanizmi u društvu nas teraju da zaboravimo na objektivnost, sagledavanje činjenica, na gledanje iz različitih uglova? Šta je uopšte istina i kako se ona “kreira”?

Second Exile

Frljićev “Second Exile” , Nacionalnog pozorišta u Manhajmu je predstava koja postavlja pitanja. Da li postojati znači boriti se? Kako nas oblikuju naše lične borbe? Kakav prtljag svi, iz različitih konteksta I kultura, donosimo sa sobom na ovo mesto susretanja ? Koliko je kolektivno zapravo lično? Je li borba za društvenu promenu opravdano shvaćena kao lična? Nije li lično ako se osećaš prognano iz društva za čiji boljitak si se borio jedinim sredstvom za koje znaš? Koliko je pozorište život i obrnuto? Zašto postoji pozorište ako ne za ličnu i društvenu promenu? Frljićevo veliko finale “Dezirea”.

Marijana Vasilijević

Pročitaj još: Festival koji blista kao svetionik u magli – Desire central station

Desire – Carstvo nebesko, Mi evropski leševi, 55 shades of gey…

Desire – Hullu, VeRRdi, Moja fabrika