Na prilazu centru Subotice iz Ulice braće Radić mogla bi da nastane gradska palata koja bi ovom delu grada dala prepoznatljiv izgled. Dva krila, povezana spratom iznad širokog prolaza, oblikovala bi Južnu kapiju gradskog jezgra na raskrsnici sa Ulicom Maksima Gorkog. Kroz nju bi ostao otvoren pogled duž ulice, dok bi visina palate pratila susednu dvospratnicu.
Takva zamisao zaslužuje da se razmotri kao mogućnost uređenja jednog od prilaza centru koji svakodnevno koriste stanovnici Bajnata i Prozivke.
Predlog palate sa prizemljem i dva sprata, prostorom iznad prolaza i uređenjem susednih objekata.
Ideju sam prvi put predstavio u tekstu „Južna kapija gradskog jezgra Subotice“, objavljenom u decembru 2020. godine. Tada je za ilustraciju upotrebljena fasada Bečke državne opere, kako bi se približila zamisao reprezentativnog ulaza u centar. Nova skica tu ideju razvija u pravcu koji polazi od subotičkog secesijskog nasleđa: organskog ornamenta, obojene keramike i pažljivo oblikovanih detalja, primenjenih na palati sa prizemljem i dva sprata.
Podsticaj za takvo razmišljanje pružio mi je New Delft Blue, projekat holandskog studija RAP u Delftu. Dva ulazna portala u okviru stambenog bloka obložena su sa približno 3.000 pojedinačno oblikovanih, trodimenzionalno štampanih keramičkih pločica. Njihov reljef inspirisan je prirodom, a plava glazura lokalnom tradicijom keramike. Savremeno projektovanje i proizvodnja omogućili su da se prepoznatljivo nasleđe tog grada izrazi kroz novu arhitekturu. Za Suboticu je posebno zanimljiv način kako New Delft Blue povezuje lokalni identitet, materijal i savremenu tehnologiju. Sličan pristup mogao bi da se razvije kroz zeleno-tirkiznu keramiku, svetle fasadne površine i stilizovane biljne motive.
Uređenje bi obuhvatilo i susedne objekte. Postojeća višespratnica bila bi obnovljena uz očuvanje svojih arhitektonskih odlika, a na suprotnoj strani skica predviđa nastavak uličnog niza objektom usklađene visine. Time bi palata dobila primereno okruženje.
Važan deo budućeg rešenja činili bi i postojeći korisnici. U nekadašnjem bioskopu „Zvezda“ 2021. otvorena je Karitasova pekara i poslastičarnica, zasnovana na socijalnom preduzetništvu. Razradu Južne kapije trebalo bi voditi u dogovoru sa vlasnicima i korisnicima, uz očuvanje ove delatnosti. Pekara i drugi sadržaji dostupni građanima mogli bi da doprinesu tome da prizemlje buduće celine ostane živo tokom dana.
Priložena vizualizacija predstavlja konceptualnu skicu za javnu raspravu. Njena dalja razrada zahtevala bi utvrđivanje uslova zaštite, vlasničkih odnosa i planskih mogućnosti, Na toj osnovi mogao bi se pripremiti javni arhitektonsko-urbanistički konkurs. Prikazana palata ponudila bi jedan pravac razmišljanja, a konkurs mogućnost da se on uporedi sa drugim kvalitetnim predlozima.
Upravo bi takav zadatak dao konkretan smisao predlogu osnivanja Arhitektonskog saveta, objavljenom u februaru ove godine. Za Suboticu je važno da o izgledu najvrednijih gradskih prostora postoji stručna rasprava pre nego što pojedinačne investicione odluke odrede njihov budući karakter. Savet bi mogao da okupi arhitekte, urbaniste i stručnjake za zaštitu nasleđa i javni prostor, koji bi učestvovali u pripremi smernica i konkursnog zadatka za Južnu kapiju. Doprinos Saveta bio bi u razmatranju arhitektonskih koncepcija i njihovog odnosa prema gradskoj celini, uz javno dostupna i obrazložena mišljenja. Članove bi trebalo birati prema stručnim referencama, sa izuzećem iz odlučivanja o projektima sa kojima su poslovno povezani. Takva organizacija rada dala bi stručnim preporukama kredibilitet, a građanima mogućnost da razumeju razloge za izbor određenog rešenja.
Predlog Južne kapije trebalo bi otvoriti za stručnu i javnu raspravu, kako bi se sagledalo šta bi njegovo ostvarenje donelo Subotici i kako bi se nova palata uklopila u gradsko jezgro. Arhitektonski savet mogao bi da doprinese razradi ideje i pripremi javnog konkursa, kroz koji bi se tražilo rešenje koje povezuje secesijsko nasleđe sa savremenim potrebama grada. Takav odnos prema razvoju Subotice ostaje očekivanje od buduće gradske uprave, od koje bi se s pravom tražilo više uvažavanja struke i javnog interesa nego što ga pokazuje sadašnja vlast.
dr Nikola Ilanković
