Na prilazu centru Subotice iz Ulice braće Radić mogla bi da nastane gradska palata koja bi ovom delu grada dala prepoznatljiv izgled. Dva krila, povezana spratom iznad širokog prolaza, oblikovala bi Južnu kapiju gradskog jezgra na raskrsnici sa Ulicom Maksima Gorkog. Kroz nju bi ostao otvoren pogled duž ulice, dok bi visina palate pratila susednu dvospratnicu.
Takva zamisao zaslužuje da se razmotri kao mogućnost uređenja jednog od prilaza centru koji svakodnevno koriste stanovnici Bajnata i Prozivke.
Predlog palate sa prizemljem i dva sprata, prostorom iznad prolaza i uređenjem susednih objekata.
Ideju sam prvi put predstavio u tekstu „Južna kapija gradskog jezgra Subotice“, objavljenom u decembru 2020. godine. Tada je za ilustraciju upotrebljena fasada Bečke državne opere, kako bi se približila zamisao reprezentativnog ulaza u centar. Nova skica tu ideju razvija u pravcu koji polazi od subotičkog secesijskog nasleđa: organskog ornamenta, obojene keramike i pažljivo oblikovanih detalja, primenjenih na palati sa prizemljem i dva sprata.
Podsticaj za takvo razmišljanje pružio mi je New Delft Blue, projekat holandskog studija RAP u Delftu. Dva ulazna portala u okviru stambenog bloka obložena su sa približno 3.000 pojedinačno oblikovanih, trodimenzionalno štampanih keramičkih pločica. Njihov reljef inspirisan je prirodom, a plava glazura lokalnom tradicijom keramike. Savremeno projektovanje i proizvodnja omogućili su da se prepoznatljivo nasleđe tog grada izrazi kroz novu arhitekturu. Za Suboticu je posebno zanimljiv način kako New Delft Blue povezuje lokalni identitet, materijal i savremenu tehnologiju. Sličan pristup mogao bi da se razvije kroz zeleno-tirkiznu keramiku, svetle fasadne površine i stilizovane biljne motive.
Uređenje bi obuhvatilo i susedne objekte. Postojeća višespratnica bila bi obnovljena uz očuvanje svojih arhitektonskih odlika, a na suprotnoj strani skica predviđa nastavak uličnog niza objektom usklađene visine. Time bi palata dobila primereno okruženje.
Važan deo budućeg rešenja činili bi i postojeći korisnici. U nekadašnjem bioskopu „Zvezda“ 2021. otvorena je Karitasova pekara i poslastičarnica, zasnovana na socijalnom preduzetništvu. Razradu Južne kapije trebalo bi voditi u dogovoru sa vlasnicima i korisnicima, uz očuvanje ove delatnosti. Pekara i drugi sadržaji dostupni građanima mogli bi da doprinesu tome da prizemlje buduće celine ostane živo tokom dana.
Priložena vizualizacija predstavlja konceptualnu skicu za javnu raspravu. Njena dalja razrada zahtevala bi utvrđivanje uslova zaštite, vlasničkih odnosa i planskih mogućnosti, Na toj osnovi mogao bi se pripremiti javni arhitektonsko-urbanistički konkurs. Prikazana palata ponudila bi jedan pravac razmišljanja, a konkurs mogućnost da se on uporedi sa drugim kvalitetnim predlozima.
Upravo bi takav zadatak dao konkretan smisao predlogu osnivanja Arhitektonskog saveta, objavljenom u februaru ove godine. Za Suboticu je važno da o izgledu najvrednijih gradskih prostora postoji stručna rasprava pre nego što pojedinačne investicione odluke odrede njihov budući karakter. Savet bi mogao da okupi arhitekte, urbaniste i stručnjake za zaštitu nasleđa i javni prostor, koji bi učestvovali u pripremi smernica i konkursnog zadatka za Južnu kapiju. Doprinos Saveta bio bi u razmatranju arhitektonskih koncepcija i njihovog odnosa prema gradskoj celini, uz javno dostupna i obrazložena mišljenja. Članove bi trebalo birati prema stručnim referencama, sa izuzećem iz odlučivanja o projektima sa kojima su poslovno povezani. Takva organizacija rada dala bi stručnim preporukama kredibilitet, a građanima mogućnost da razumeju razloge za izbor određenog rešenja.
Predlog Južne kapije trebalo bi otvoriti za stručnu i javnu raspravu, kako bi se sagledalo šta bi njegovo ostvarenje donelo Subotici i kako bi se nova palata uklopila u gradsko jezgro. Arhitektonski savet mogao bi da doprinese razradi ideje i pripremi javnog konkursa, kroz koji bi se tražilo rešenje koje povezuje secesijsko nasleđe sa savremenim potrebama grada. Takav odnos prema razvoju Subotice ostaje očekivanje od buduće gradske uprave, od koje bi se s pravom tražilo više uvažavanja struke i javnog interesa nego što ga pokazuje sadašnja vlast.
dr Nikola Ilanković
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
U Segedinu postoji slična kapija, nalazi u velikoj kružnoj ulici na lokaciji Mars ter, između Arkada i autobuske stanice, a ulica je Attila utca koja vodi prema jezgru centra grada.
Čim sam video sliku, odmah mi je zgrada odnekud bila poznata.
Šteta što se ne mogu ovde u komentarima postavljati fotografije kao nekada ranije.
Ne ulazeći u arhitektonska rešenja za koja nisam stručan
podržavam predlog da se taj ugao reši.
Ne samo taj već i da se reši ugao na dijagonalno suprotnoj
strani, odnosno ORONULA ZGRADA koja godinama predstavlja
ruglo. Masa ljudi tuda godinama prolazi pa je vreme da ugleda
i nešto lepo.
PS. – Dokle ćemo gledati bilborde ovih NAZADNJAKA ( nap. u
Bajnatskoj ) ???????
Mene podseca na Prag.
Da budem iskren , ne svidja mi se ideja. Vise bi voleo videti jedan slican projekat revitalizacije gombaskig sokaka do ul M gorkog. Od galerije V. Percic pa do M gubca i nazad do pivnice nrmq nista vredno a 109 metara od Gradske kuce
@croat…Jedno ne iskljucuje drugo.
Treba da se „zakačimo“ za trenutni talas revivalizmu u arhitekturi koji se desava u Evropi, tu smo na istoj strani, ali po nekom redu, strategiji. Ovo je nekoliko koraka unapred i to odmah na secesiju, sto je mnogo teze nego na npr neoklasiku, koja ima jasna pravila.
Subotica bi bila odlican grad da se krene sa tim eksperimentom jer je grad sa najkoegzistentnijim starim jezgrom u Srbiji (a Srbija je opet drzava sa jako ogranicenim fondom kulturnog nasledja).
Prvo treba da se napravi detaljna analiza sireg centra sto se tice boniteta, arhitektonskog, istorijskog i ambijentalni kvaliteta svake zgrade i da se uspostave JASNE mere zastite.
Drugi korak bi bio da se vrati originalni izgled fasada u SU koje su unistene (Keramika Jovanovic, palata Fazikas itd).
Treci korak bi bio da se napravi spisak svih vrednih arhitektonskih objekata koji su sruseni i da se vidi koje su mogucnosti da se zadaju urbanisticki parametri (i arhitektonski, zastitarski) koji bi doveli do njihovog vracanja (sva sreca u SU ih je malo, ali ima jedna od pre par godina, dvospratna eklekticka palata koja je srusena iza Stare picerija).
Naravno ima tu nekoliko propratnih stvari koje prate sve ovo, treba se pozabaviti reklamama u centru grada tj napraviti katalog kako reklame treba da izgledaju (kao u mnogim zasticenim starim jezgrima u Evropi, Dubrovnik mi prvi pada na pamet). Ne znam da li ste primetili na potezu u Matka Vukovica od 4 do 8 su neki advokati napravili odlicne natpise koji bi mogli biti model za nacin postavljanja reklama i natpisa na fasade, izbor boja, fonta je odlican, izgled same reklame kao i kacenja na fasade je odlican. Jako je lep kontrast u odnosu na one nazive ulica sto su postavljeni po centru Subotice pre desetak godina, lepo se i slazu.
I naravno, ovo poslednje, najbitnije, bi trebalo da se pozabavimo sa arhitekturom novogradnje. Po meni u centru moze da se gradi dva tipa arhitekture, savremena arhitektura koja je savrseno uklopljena u staro jezgro (kao npr Novi Romer u Frankfurtu) ili revivalizam (ne pricam o parizankama, vec pravi revivalizam). A van jezgra da se grade savremen zgrade koje prate jasna pravila arhitektonskog oblikovanja kroz teoriju forme (arhiektonske forme) i da se prestane sa eksperimentalnim arhitektonskim projektima koji u 99% slucajeva ispadaju gadna.
Filip tvoj pristup mi je mnogo logicniji
Ja sam za secesiju. Ne samo zato sto je Subotica po njoj poznata (nazivaju nas i „malom Barselonom“, a to je lepse od „najveceg sela u Evropi“), vec i zato sto imamo vrhunskog strucnjaka dr Viktoriju Aladzic. Ja bih joj dao odresene ruke.
Hej! Zamislite jedno lepse buduce vreme kada cemo se mozda prepirati samo oko toga kako da ulepsamo nas grad.
Tek nedavno sam čula da je Hrvatsko nacionalno veće u Preradovićevoj ulici trebalo da bude izgrađeno u secesijskom stilu ali nije dozvoljeno?! Da li neko zna nešto više o tome?
Koji AI softver je ovo nacrtao?
@Djurdjica…U Preradovicevoj 13. se nalazi poridicna kuca udovice Imrea Kisa (tako pise u knjizi „Gradotvorci“) gde su vidljivi secesijski ukrasi. Ne znam zasto bi neko zabranio da se gradi u tom stilu, kada se uklapa sa gradjevinom pored.
Kad bolje razmislim, mozda ne bi bas bilo najbolje graditi u stilu seceije. Taj stil pripada proslosti i to bi bila neka losa imitacija, los plagijat, ali mozda u stilu neosecesije, ili makar nekom koji ce se uklapati uz staro. Mislim da se „Matica“ solidno uklapa sa susednom gradjevinom.
Hvala svima na komentarima. Trovač je pogodio suštinu teksta – malo odmora od svakodnevnog pritiska u kom smo bili do nedavno i prostor za dijalog oko budućih pravaca ulepšavanja grada.