U ovom tekstu razmatra se realizacija projekta modernizacije železničke pruge kroz tri aspekta: integraciju pruge u urbanu strukturu grada, njenu funkcionalnost u eksploataciji i odnos između ova dva nivoa. Analiza se zasniva na konkretnim rešenjima i zabeleženim događajima u ranoj fazi eksploatacije.
Pruga prošla kroz Suboticu, ali ne i kroz njen sistem
U tekstu od pre pet godina, „Da li će Subotica ostati podeljen grad?“, železnička pruga je identifikovana kao ključna linija diskontinuiteta u urbanom tkivu grada, uz jasno naznačeno da će njen budući razvoj odrediti da li će ta podela biti prevaziđena ili dodatno produbljena. Modernizacija pruge predstavljala je jedinstvenu priliku da se ovaj problem sistemski adresira.
Analiza realizovanih rešenja pokazuje da ta prilika nije iskorišćena.
Planska osnova za Severni bulevar postojala je i pre rekonstrukcije pruge, ali njegova realizacija nije započeta niti je projekat uključen u infrastrukturni zahvat. Istovremeno, zadržavanje Majšanskog mosta na postojećoj lokaciji, suprotno ranijim planskim rešenjima, rezultovalo je prilagođavanjem planske dokumentacije već izvedenom stanju, čime je dodatno otežana buduća realizacija ovog pravca, a ukinuta mogućnost direktnog produžetka ulice Jovana Mikića. Dodatno, ni famozni kružni tok nije izveden.
Stari plan novog Majšanskog mosta i veze sa Severnim bulevarom
Prilagođeni plan novog Majšanskog mosta i veze sa Severnim bulevarom
Na lokalnom nivou nisu uspostavljene nove funkcionalne veze. Između Kireške i Boška Vujića nije formiran pešački koridor, iako je u fazi rekonstrukcije postojala racionalna mogućnost za njegovo uvođenje.
Mesto povezivanja Kireške i Boška Vujića
Na pravcu Frederika Šopena – Učka i dalje ka Blaška Rajića nije realizovan planirani denivelisani prelaz.
Mesto povezivanja Frederika Šopena i Učke
U zoni Aleksandrovih salaša izgrađen je nadvožnjak, ali bez odgovarajuće integracije u mrežu koja bi omogućila funkcionalno povezivanje Aleksandrova sa Senćanskim putem.
Izostanak integracije nadvožnjaka u zoni Aleksandrovih salaša
Ovakvo stanje ukazuje na ograničen kapacitet lokalne uprave da utiče na funkcionalno povezivanje grada u okviru velikog infrastrukturnog projekta, čak i u segmentima koji su u njenoj neposrednoj nadležnosti.
U svim navedenim slučajevima prisutan je isti obrazac: infrastrukturni objekti su izvedeni parcijalno, bez sistemskog povezivanja. To ukazuje na institucionalnu nemoć da se infrastrukturni projekat prevede u funkcionalni urbani sistem.
Pruga u radu, pouzdanost pod znakom pitanja
U tekstu od pre nedelju dana, „Brza pruga ili propuštena mreža: šta smo dobili za 2 milijarde evra“, ukazano je na odnos između obima investicije i njenog stvarnog funkcionalnog efekta u okviru železničkog sistema. Postavljeno je pitanje da li ovakav model ulaganja proizvodi proporcionalne koristi ili ostaje ograničenog dometa u odnosu na uložena sredstva.
Analiza eksploatacije ukazuje na dodatnu dimenziju tog pitanja.
Pitanje efekata projekta ne završava se na nivou izgrađene infrastrukture, već se nužno proširuje na njen rad u eksploataciji. U javnim nastupima sistem je predstavljen kao bezbedan i visokokvalitetan. Međutim, dostupni podaci iz kratkog vremenskog perioda ukazuju na niz operativnih poremećaja koji zahtevaju analitičko sagledavanje.
Zabeleženi su sledeći događaji:
iskliznuće voza na relaciji Subotica–Segedin u zoni Subotice;
iskliznuće putničkog voza u zoni Bačke Topole;
privremeni prekidi i izmene saobraćaja, uključujući obustavu međunarodne linije ka Segedinu, kao i domaće ka Zrenjaninu;
medijski zabeležena zapažanja o nepravilnostima u vožnji na pojedinim deonicama.
Iskakanje voza iz šina kod Subotice, Pannon RTV
Iskakanje voza iz šina kod Bačke Topole, Magločistač, Tijana Jakšić
Ovi događaji, posmatrani zajedno, ukazuju na odstupanja u kontinuitetu i stabilnosti železničkog saobraćaja. Dodatno, u trenutnim uslovima eksploatacije, kao funkcionalno stabilna ostala je praktično samo linija ka Somboru, koja nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom, što ukazuje na paradoks da se stabilnost sistema trenutno oslanja na deonicu koja nije bila predmet modernizacije.
Sa stanovišta tehničkog sistema, pouzdanost se ne ocenjuje na osnovu projektovanih performansi, već na osnovu ponašanja u realnim uslovima eksploatacije. U tom smislu, ponavljanje incidenata i prekida saobraćaja predstavlja indikator koji zahteva dodatnu analizu uzroka – bilo da se oni nalaze u infrastrukturnom podsistemu, održavanju, organizaciji saobraćaja ili interakciji ovih faktora.
Ukoliko se ovakvi događaji javljaju u ranoj fazi eksploatacije, njihovo značenje prevazilazi pojedinačne incidente i postaje pitanje ukupne pouzdanosti sistema.
Ni povezan grad, ni stabilna pruga
U fazi realizacije zadržana je postojeća struktura veza preko pruge: broj i raspored prelaza nisu suštinski menjani, a planirani pravci, poput Severnog bulevara, nisu uključeni u projekat. Na pojedinim lokacijama nisu izvedena ni elementarna rešenja, poput kružnog toka kod Majšanskog mosta, niti su uvedene nove veze tamo gde su bile najracionalnije.
U fazi eksploatacije registrovana su iskliznuća vozova, prekidi saobraćaja i ograničenja u funkcionisanju pojedinih linija, pri čemu je kao stabilna ostala deonica koja nije bila predmet rekonstrukcije.
Rezultat je sistem u kome su postojeće veze ostale bez unapređenja, dok nova infrastruktura ne ostvaruje očekivani nivo pouzdanosti u eksploataciji.
dr Nikola Ilanković
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Dobili smo lose, ali zato skupo.
Sto godina u subotici se prave planovi grada koji podrazumevaju saradnju sa železnicom. Od prelaza za pešake, izmeštanja teretne stanice pa do prilagođavanja majšanskog mosta budućem severnom bulevaru.
Kada je konačno došla prilika, država i železnica su sve to zgazili i pravili se da nas nema.
Podvožnjaci i nadvožnjaci su napravljeni na razmacima koji su propisani određenim standardima ali po minimanim merama, što znači vrlo uski, bez prostora za pešake i bicikiste.
Iako smo imali državnog sekretara u nadležnom ministarstvu (Kern), maksimum ustupaka je bio da ne izvode radove istovremeno i tako preseku fizički ceo grad na dva dela. Što će reći, treba da smo im zahvalni.
Toliko toga je predlagano (recimo, da se plava pasarela premesti) i nista. Njima nije cilj da rade u interesu gradjana.
Pitanje odgovornosti gospodina Kerna treba da se pokrene za slučaj „Nadstrešnica“. Bio je predsednik Republike revizione komisije koja je dala saglasnost za projekat arhitekture rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade u Novom Sadu, a duži niz godina je kao državni sekretar u Ministarstvu za građevinu bio direktno uključen u projekat brzih pruga. Zli jezici bi rekli da je zbog toga otišao iz javnog života Subotice.
Nevezano:
Kada se ukrštanje glavnih magistralnih puteva rešava kružnim tokom, znak da su na širini kružnog toka izvođači radova štedeli su tragovi vozila, obično tragovi zadnjih točkova kamiona koji ostaju van ivice kružnog toka i vide se van spoljnje trake asfaltnog dela kružnog toka kao udubljenja, kolotrazi pored puta na izlazku iz kružnog toka.
Ne zalazim u razlog, da li su možda sami izvođači radova štedeli, u šta ne verujem, pre će biti da su radili po (restriktivnom, minimalističkom) projektu investitora radova.
Vezano za vest:
Gledam poslednju fotografiju u ovoj vesti gde se vidi Inter regio kompozicija koja je iskočila iz šine.
Ono što je jako uočljivo je prilično isprljan voz sa spoljnje strane iza prednjih točkova, što po meni ne bi trebala biti normalna pojava.
Tako izgleda kao da voz nije saobraćao željeznim šinama već, hajde malo da preuveličavam stvari, nekim prljavim atarskim putem.
Ta prljavština na vozu može da ukazuje na više činjenica:
1.- voz se ne održava u smislu redovnog pranja, čišćenja kompozicije.
2.- prljavština ukazuje na neku abnormalnost u stanju koloseka kojim voz saobraća, u smislu povećanih vibracija šina prilikom prolaska kompozicije, pa usled vertikalnog pomeranja šina dolazi do bacanja, prskanja izvesne količine prljave vode u kišnim danima koju karoserija delimično pokupi.
Ovo je neko moje razmišljanje, možda nisam u pravu, ali možda i jesam.
@NaIvan
često sam na stanici i mogu ti reći da je svaki Soko ovako prljav.
Bila sam više puta u Budimpešti na želj stanici gde ima puno vozova sa lokalnih i međunarodnih linija. Ima starijih i novijih modela ali ni jedan ni blizu nije blatnjav kao naš novi brzi voz.
Odlican tekst i svaka na mestu bravo,,,A to sto su prljavi vozovi spolja koja primedba dodjete u Njemacku pa pogledate kakvi su vozovi spolja ali neki i iznutra ,,,Dokon pop jarice krsti,,,Lep dan